BAL NA "MAKEDONSKI" NA^IN

Toa be{e balot organiziran od dobrotvornata Fondacija "Blagovestie". Oficijalnata cel na balot be{e "Humanitarno-bo`i}na", sobirawe na dobrovolni prilozi za nekoe si igrali{te za deca vo Kru{evo. Oficijalno, ubava cel koja mo`e{e da se ostvari samo ako u~esnicite bi dale minimalen procent od bogatstvoto koe go natrupaa ovie nekolku godini so pomo{ na vladeja~kata oligarhija.

A neoficijalno? Neoficijalno balot mo`eme da go sfatime kako proslava na ogromniot uspeh postignat pri rasturaweto i uni{tuvaweto na Makedonija. Samo zamislete za moment deka ste premier-bugaroman i va{ata zada~a e Makedonija da se podeli, a makedonskata dr`ava i nacija uni{ti. Potoa, poglednete samo kade se nao|a Makedonija na po~etokot na 2002 i odmerete dali zada~ata na takov Premier i takva Vlada se uspe{ni. Zaklu~okot neminovno }e vi bide deka planovite za uni{tuvawe na Makedonija se mnogu uspe{ni. Albansko-bugarskite planovi za "re{avawe na makedonskiot problem" preku podelba se dobro poznati. @alosno i u`asno e deka izvr{itelite na ova nedelo go pravat toa nekazneto pred na{ite nosevi. Dodeka tie tancuvaat vo neviden luksuz, narodot stenka vo beda i pla~e isteran od svoite ogni{ta. Bezbrojnite napisi i uka`uvawa za ona {to navistina se slu~uva vo Makedonija ostanuvaat beskorisni. Propagandata na vladeja~ite se poka`uva isklu~itelno uspe{na. Denes narodot prodol`uva da go bara vinovnikot na site mesta, a ne tamu kade {to treba. Narode makedonski, }e se osvesti{ li pred da bide predocna?

Eve {to odgovarale Makedoncite na po~etokot na vekot koga gi pra{uvale {to se. Sprotivno na bugarskata propaganda {irena i od Vladata na R. Makedonija i od nejzinite organi i mediumi, Makedoncite znaele {to se i kako se. Eve dokaz: Italijanskite diplomatski dokumenti za Makedonija, neodamna objaveni na makedonski jazik, frlaat mnogu pove}e svetlina vrz toa {to vsu{nost siroma{nite selani na okolnite naselbi se ~uvstvuvale po nacionalnost vo tie te{ki vremiwa. Zada~ata da gi utvrdi etnonacionalnite ~uvstva na naselenieto vo 18-te sela toga{ mu bila doverena na italijanskiot general Enriko Telini, ~len na Komisijata za razgrani~uvawe me|u Jugoslavija, Grcija i Albanija.

"Pri karakteriziraweto na ovie sela namerno go koristev op{tiot apelativ makedonski, a ne bugarski, bidej}i nasekade koga `itelite }e gi pra{av za nivnata nacionalnost, tie site ednakvo odgovaraa so zborot Makedon i koga }e dodadev Bugar, tie odgovaraa Makedon", pi{uva toj vo izve{tajot od 1923 godina i }e dodade: "Jazikot {to tie go govorat vo semejstvoto i koj, osven nezabele`itelni isklu~oci, e edinstveniot {to tie go razbiraat e toj {to e poznat pod imeto makedonsko nare~je i koj, kako {to govorat kompetentnite, ima izvesna srodnost so bugarskiot, kako {to postoi bliskost so bugarskoto naselenie. No, dali stanuva zbor za "vistinski Bugari", ne e lesno da se ka`e", napi{al general Telini.

Za "bugarskite sela vo Albanija" i za toa do kakvi soznanija do{le Italijancite za etni~kiot sostav na naselenieto, toga{ posebno se zainteresiral general Markov, bugarski voen ata{e vo Carigrad. So rezultatite bil zapoznat od toga{niot visok komesar na Italija vo istiot grad, koj istovremeno na 18 septemvri 1923 godina }e go informira i Musolini, svojot minister za nadvore{ni raboti, za toa kako mu bila predadena baranata informacija na bugarskiot general: "Istakna - se veli me|u drugoto vo pismoto - deka selata za koi navedeniot general se interesira i od samite `iteli se narekuvaat 'makedonski', a ne 'bugarski'". (Od Utrinski Vesnik – 8 januari 2002)

Eve kako navistina izgledaat na{ite politi~ari. Ova e izvadok od otvorenoto pismo upateno od eks-pratenikot na partijata Demokratska alternativa i blizok sorabotnik na Tupurkovski, re`iserot Stole Popov. Presudete sami: