POGLEDI

Ogledalce, ogledalce

NI ELADA NE BI MO@ELA DA PODNESE DVA ALKIBIJADA

Gog ma Gog

Pu..pu...pu... Da e skraja od nas: vo [vajcarija, kaj {to po vozovite go merat vremeto i gi tokmat ~asovnicite, se slu~i `elezni~ka nesre}a, vo blizinata na Sen Galen.

Makedonija e izgleda najsigurnata `elezni~ka zemja na svetot, oti ne pametam koga posleden pat ni se slu~ila `elezni~ka nesre}a. A, kako }e ni se slu~i koga zaboraviv od koga ne soobra}a vozot za Ki~evo i od Ki~evo, otkako go granatiraa teroristite za koi sega se bara amnestija, prugata e zarastena vo visoki trevi ili naplastena so golemi snegovi, dodeka drugite prugi koi se gradat deset godini ne se gotovi, ili na gotovite im se namaluva frekvencijata.

Taka se postignuva sigurnost. Nie s# u{te sme "rizi~na zemja", a rizikot sami si go proizveduvame. Edna{ vo svojot period vo takva situacija se na{la i starata Elada, koga Arhestrat vo Atinskoto sobranie moral da izvika: "... Ni Elada ne bi mo`ela da podnese dva - Alkibijada!".

Kako nie se snao|ame so Qub~o i so Branko? Samo Makedonija si znae. Od taborot na SDSM, trgna predizbornoto libreto pod naslov: "Soo~uvawe so vistinata". A, vo kova~kata rabotilnica na VMRO-DPMNE se kovaat planovite, kako po sekoja cena da se izbegnat izborite. Na pripomo{ tuka e i Andov, tretiot makedonski Alkibijad, koj edni go do`ivuvaat kako te`a, a drugite kako ramnote`a.

Od kade onoj optimizam so koj n# "hrani" svetot za mir i so`ivot vo dr`avava, koga sekoj bo`ji den ni ubivaat po nekoj Makedonec, ili ni palat po nekoja ku}a makedonska, od nekoe teroristi~ko duvlo.

Uvezeniot optimizam e instant optimizam. Edinstveno nie si znaeme {to n# ~eka. Od ni{to ne mi e strav. Strav mi e samo od nov Bukure{t i nov Berlin. Vo traktatot na Nikolo Makijaveli pod naslov "Vladetelot", nie kako da sme dadeni za primer na drugite kako da si ja izgubat dr`avata!

Od {to sme zbesnati, ta da ne mo`eme da si najdeme ~are? Od mnogu sloboda da e - ne e, oti slobodata bara odgovornost, a ne bezredie; Od mnogu pari da e - ne e, oti parite se kaj poedinci, a narodot gladen; Od mnogu um i razum da e - ne e, oti umot gradi, a budal{tinata razgraduva... Mora da imame istoriska maana koja ni se potkradnuva toga{ koga ne ni treba, a nekoj ni ja potspu{ta. Ne stasavme "topkata da ja simneme na zemja". Igrame vo "vozduh" i se nao|ame vo "bestelesna sostojba". Sakame dr`ava kako "es-a-de", mo`ebi }e ja imame koga }e staneme "es-em-de". Zasega mora da priznaeme: nie sme i oficijalno FYROM. Vo ON vo Wujork, na ZOI vo Solt Lejk Siti, na izvlekuvaweto vo Porto za evropskoto fudbalsko prvenstvo.

Ako, i toa }e go izdr`ime. S# }e izdr`ime, samo nema da ja izdr`ime sopstvenata glupost {to & ja nametnuvame na sopstvenata dr`ava i sopstveniot narod. Ve}e ne{to nerazbirlivo ni se slu~uva kako vo operaciona sala, nad ~ii `ivoti bdeat najdobri hirurzi, a sepak pacientite umiraat. Operatorite mora da vnimavaat: }e ostanat eden den bez klientela!

Mnogu godini n# la`ea deka sme bogata dr`ava. Sega n# la`at deka }e sme se zbogatele. Ne! Najmnogu {to sakam e da bideme zaedno so bogatite, ako n# sakaat, se razbira. A, za da n# sakaat, treba da bideme umni.

I kolku da sme mali, ne{to sme. Toa treba da se upotrebi, a ne da se zloupotrebi. Branko i Qub~o, mora da si ja znaat svojata uloga na lideri, oti ve}e porasnaa, ne se tolku mladi deka pretstavni~kata demokratija ja sledat mnogu pra{awa i dilemi, dali liderot da zazeme stavovi vo koi veruva, a znae deka negovite privrzanici ne go poddr`uvaat, ili pak da ja iskoristi "funkcijata na vodstvoto" i da gi anga`ira privrzanicite?! Teorijata na demokratijata veli: ambivalentnost... Liderot da bide pretstavnik, no ne preteran pretstavnik.