SILATA E VO MAKEDONSKIOT NAROD

Mislam deka liderite {to gi vodat dvete najgolemi makedonski politi~ki partii, ne rabotea za interesot na Republika Makedonija i makedonskiot narod. S# {to pravat odi na {teta na makedonskata nacija, na makedonskata dr`ava. Sekoj ~esen Makedonec, sekoj gra|anin, mo`e da zaklu~i, a ima{e mo`nost i da zabele`i, {to se slu~uva vo poslednive deset godini vo Makedonija. Istite partii manipuliraat so narodot i mu prodavaat filozofii i la`ni iluzii, povtorno vetuvaj}i deka tokmu tie }e ja sredat dr`avata, s# so cel i natamu da bidat na vlast. No, mislam deka vo ovoj moment makedonskiot narod treba da nastapi mnogu popametno i dobro da razmisli za site onie koi{to }e se pojavat na slednite izbori. Makedoncite ne treba da glasaat samo za promena, tuku za li~nosti koi vo ovie deset godini so svojata rabota se poka`ale i }e mo`at Makedonija da ja izvadat od kalta.

ATANASOSKI: Toa e mnogu jasno i ednostavno. Mo`e da se vidi deka liderite na VMRO-DPMNE i na SDSM ne uspeaja makedonskata dr`ava da ja napravat zdrava i cvrsta, ekonomski prosperitetna zemja vo koja gra|aninot bi imal povisok standard, a so toa i podobar `ivot. Imavme mo`nost da vidime deka rabotea za svoi li~ni interesi koi odea na {teta na makedonskata nacija. Zna~i, ne rabotea za izgradba na tatkovinata, tuku za uni{tuvawe na Makedonija i makedonskata nacija. Toa sekoj Makedonec mo`e da go vidi.

Mislam deka makedonskiot narod s# u{te ne ja ostvaril svojata `elba da dobie vistinska patriotska vlast i zatoa na idnite izbori treba da si izbere ~esni makedonski patrioti. Patriotizmot ne se meri so zborovi. Patriotizmot treba da se meri so dela, so toa {to Makedonecot go napravil za Makedonija.

ATANASOSKI: Jas sum protiv Ramkovniot dogovor. Ova i mnogu porano sum go ka`al i ne go povlekuvam toj politi~ki stav. Toj Dogovor e na {teta na makedonskata dr`ava, na makedonskata nacija. Ako istite lideri ostanat na vlast, tie }e prodol`at so otstapkite {to se na {teta na makedonskiot narod i }e nema ekonomski i sekakov drug vid prosperitet za dr`avata i za gra|anite koi sakaat da imaat dobar `ivot. Vo ovoj moment na makedonskiot narod treba da mu bide sosema jasno deka ovie {to deneska se na vlast, za nego ne napravija ni{to dobro i zatoa na idnite izbori ne treba da gi prifati politi~kite partii ~ii lideri go potpi{aa ovoj sramen Ramkoven dogovor. Nade`ta treba da se bara vo nova, no ovojpat ~esna makedonska patriotska opcija ~ii lideri }e rabotat isklu~ivo za dobroto na Makedonija i na makedonskiot narod.

ATANASOSKI: Vojnata be{e predizvikana i orkestrirana od onie {to se na vlast, bidej}i taa im se vklopuva{e vo ve}e dogovorenoto scenario za raznebituvawe na makedonskata dr`ava. Zna~i, vinata e isklu~ivo vo sega{nata vlast, vo VMRO-DPMNE i nivnite lideri, koja{to pokraj ostvaruvaweto na dogovorenoto scenario, ovaa situacija ja iskoristuva za ostvaruvawe na nekoi li~ni interesi. No, za potpi{uvaweto na Ramkovniot dogovor vina ima i vo SDSM koi vlegoa vo {irokata koalicija i bea potpisnici na Dogovorot od Ohrid.

ATANASOSKI: Ako gledame na nastanite malku po{iroko, mo`eme da zabele`ime deka kaj potesnoto rakovodstvo na VMRO-DPMNE ima edna vnatre{na struja koja e pod silno vlijanie na na{iot isto~en sosed. Mislam deka privrzanicite na taa struja imaa interes da se dogovorat so albanskite partii. Toj dogovor podrazbira da se podeli Makedonija i nejziniot severozapaden del da se otcepi i da im pripadne na Albancite. Dodeka, pak, drugiot del od dr`avava da se pripoi kon Bugarija. Ovie `elbi od isto~niot sosed, izrazeni preku politikata na bugarofilskata struja vo VMRO-DPMNE, se o~igledni i smetam deka tie {pekulacii se to~ni. Zatoa, ne treba pove}e da im se veruva na ovie lideri koi ve}e se doka`ale deka se podgotveni da otstapat odredeni teritorii od Makedonija, a glasa~ite na slednite parlamentarni izbori }e im go poka`at patot da si odat doma.

ATANASOSKI: Mislam deka narodot ne treba voop{to da veruva vo takvite igri, bidej}i site ovie politi~ki manevri se la`ni. Toj ~in, pred s#, e napraven so cel samo da se zavede i da se zala`e makedonskiot narod, bidej}i takviot poteg treba da go amortizira revoltot i gnevot kaj narodot. Ovoj ~ekor e proyiren, a pove}e od o~igledno e deka Dimovska i natamu ostanuva da rakovodi vo Partijata, no sega od nova pozicija. Najdobar argument za ova e tokmu nejzinoto nazna~uvawe za direktor na Agencijata za razuznavawe od strana na pretsedatelot Trajkovski.

ATANASOSKI: Narodot ve}e gi znae site igri i marifetluci na dosega{nite vlastodr{ci vo izminative desetina godini i zatoa ovoj pat treba da bide svesen i mnogu vnimatelen komu }e mu ja dade doverbata. Narodot e onoj koj na ovie politi~ari treba da im ka`e deka pove}e ne gi saka, za{to silata ne e vo nekolku politi~ki lideri, tuku taa e vo narodot. Ako narodot se osvesti, }e izbere dobri makedonski pretstavnici koi }e gi prezentiraat potrebite na narodot i dr`avata vo Parlamentot.

Vo vrska so, kako {to velite vie, partiskite instrumenti za pritisok, moram da potenciram deka dosega{noto izborno iskustvo poka`a oti postojat takvi nasilstva koi se realna opasnost edna od ovie dve partii da dojde povtorno na vlast. Zatoa smetam deka pretstojnite parlamentarni izbori }e bidat pod silen monitoring, kako od me|unarodnata zaednica taka i od doma{nata javnost, i nema da se dozvoli zakonot na silata da gi diktira izbornite rezultati.

ATANASOSKI: Narodot }e ja napravi najgolemata gre{ka ako ne izleze na izbori. Silata na narodot e vo glasot {to }e go dade za onie {to navistina }e rabotat za nego. Ako vo ovie deset godini glasa~ite ne sfatile deka politi~arite {to denes gi vodat, i onie {to porano bile na vlast, ni{to ne napravile za niv, samite neka se zapra{aat: Dali dene{nive politi~ari napravile barem edna pozitivna rabota za Makedonija i za makedonskiot narod? Jas ne mo`am da zabele`am ne{to pozitivno {to tie go napravile. Tie ne bile sposobni dosega toa da go napravat i ubeden sum deka i natamu ne }e mo`at nekogo da go zala`uvaat. Zna~i, ako narodot se osvesti i sfati deka silata e vo nego, toga{ }e imame dr`ava vo koja Makedoncite }e vladeat.

ATANASOSKI: Denes vo svetot postoi trend protiv terorizmot, a nie vo Makedonija imame teroristi koi sekoj den pukaat. Toa, sekako, treba da zna~i deka nemame sposobno dr`avno rakovodstvo koe }e mo`e da gi vrati pod kontrola okupiranite teritorii. Sepak, mislam deka vnatre, vo strukturite na MVR i Armijata, s# u{te imame kadri koi se sposobni da se spravat so terorizmot. Me|utoa, nekomu mu odgovara i natamu da bideme pod okupacija. Zna~i, povtorno se vra}ame na istiot zaklu~ok: Deka nekoi lideri, kako Georgievski, Dimovska, treti ili ~etvrti, ne rabotat za interesite na Makedonija. Tie postojano pravat s# za da imame vnatre{ni problemi, s# so cel {to pove}e da se odr`at na vlast. Tie prodavaat la`en patriotizam.

ATANASOSKI: Tretata varijanta e makedonskiot narod! Ako makedonskiot narod e podgotven za ne{to novo, ima Makedonci {to se sposobni da ja vodat Makedonija. Me|utoa, i makedonskiot narod sega treba da poka`e deka ima potreba od vistinski promeni. Nekoga{ bi trebalo da se izleze na demonstracii. Se vide deka narodot e nezadovolen. Jas znam deka e nezadovolen, no toa ne e dovolno samo da se ka`e, ili da im se potencira na ovie {to se na vlast. Onie {to }e dojdat na vlast moraat da znaat deka makedonskiot narod ne mo`e pove}e da trpi vakvi nepravilnosti, vakva kriminalizacija vo politi~kite vrvovi na dr`avata.

ATANASOSKI: Vo tekot na samite izbori me|unarodnata zaednica }e se obide da vlijae na istite, s# so cel na vlast da dojde politi~ka garnitura koja nim najmnogu bi im odgovarala. No, bidej}i vo politikata nema pravila, na krajot sepak me|unarodnata zaednica }e gi prifati onie {to }e dojdat na vlast, nezavisno od toa dali na izborite imalo ili nemalo manipulacii. Taa samo }e uka`e deka imalo neregularnosti, no krajnata ocenka }e bide deka s# bilo vo red i }e zapo~ne sorabotka so novoizbranata vlast, povtorno imaj}i gi predvid sopstvenite interesi.

ATANASOSKI: Svesni sme deka na Makedonija & e potrebna nova politi~ka sila. Nie so na{ata politi~ka platforma i so na{ite kadri sme podgotveni da izlezeme pred glasa~ite i da im ja ponudime vistinskata makedonska opcija. Kako {to momentno stojat rabotite, najdobro e za za nas samostojno da nastapime na slednite izbori, bidej}i barem zasega ne zabele`uvam nekoja druga partija koja raboti za interesite na makedonskiot narod so koja bi mo`ele da sorabotuvame. No, sepak, prvo }e ja ocenime celata situacija pred po~etokot na parlamentarnite izbori za toa dali vo me|uvreme se pojavila nekoja druga politi~ka partija so isti idei i celi i toga{ }e doneseme kone~na odluka za na{eto u~estvo na izborite - dali toa }e bide samostojno ili, pak, vo nekakva koalicija.

ATANASOSKI: Vo ovoj moment ne e ednostavno da se ubedi makedonskiot narod. Toj }e gi ima predvid kvalitetite na site kandidati i }e znae da proceni koj ja govori vistinata. Za toa da se slu~i, prvo mora samiot da se ubedi deka ovie dosega{ni politi~ari treba da gi frli na buni{te. Vtoro, treba da gi postavime temelite na pravnata dr`ava vo koja sekoj bi odgovaral pred zakonot, bez razlika dali e vo Sobranieto ili vo Vladata. Ka`ete mi koj lider za ovie desetina godini se na{ol vo zatvor zatoa {to napravil nekakov kriminal. Nikoj! Vo takvi uslovi narodot ovoj pat }e znae da gi izbere svoite vistinski lideri.

ATANASOSKI: Dokolku e toa mo`no, najdobro bi bilo ovie partii {to se na vlast da ne ja podgotvuvaat novata izborna regulativa. Najdobro e da se odbere nekoja neutralna ekspertska grupa koja ne pripa|a na niedna partija. Taa grupa bi trebalo da podgotvi nekoj nov izboren model koj najmnogu }e im odgovara na glasa~ite vo Makedonija. Na toj na~in }e se izbegne opasnosta politi~kite partii koi se na vlast da diktiraat uslovi koi samo nim bi im odgovarale.

MS: [to mislite za idejata za predvremeni pretsedatelski izbori?

ATANASOSKI: Jas bi prifatil edna takva ideja na idnite parlamentarni izbori da se bira i nov pretsedatel na dr`avata. Se nadevam deka i Boris Trajkovski bi prifatil eden takov predlog, dokolku smeta deka za ovie dve godini napravil ne{to dobro za dr`avata i dokolku ne se pla{i da izleze i da si go proveri sopstveniot legitimitet na predvremeni pretsedatelski izbori. Tokmu zatoa velam deka ne bi bilo lo{o vo isto vreme da se odr`at i parlamentarni i pretsedatelski izbori. So toa & se dava u{te edna {ansa na Makedonija.

ATANASOSKI: Koga }e dojde vreme za toa, }e gi razgledam okolnostite, a potoa }e donesam odluka dali }e se kandidiram ili ne. S# u{te e rano da zboruvame za toa. Izborite mo`e da bidat sega, no mo`e da bidat za dve ili tri godini.

ATANASOSKI: Poradi nesposobnosta na liderite {to denes se na vlast, koi ne znaat pravilni da si ja vodat vnatre{nata politika, se dovedovme vo situacija del od na{ata teritorija da bide pod okupacija na albanskite terostisti. Tuka }e gi potenciram: pretsedatelot Boris Trajkovski, premierot Qub~o Georgievski, Dosta Dimovska i drugi lideri. Mislam deka okupiranite teritorii za mnogu kuso vreme povtorno bi bile pod kontrola na makedonskite bezbednosni sili, no so lideri koi navistina ja razbiraat politikata. Nie Makedoncite mora da ja kontrolirame celata na{a teritorija. Ne treba da se zala`uva i da o~ekuvame deka }e dojde nekoj od nadvor i }e ni pomogne da si gi vratime okupiranite delovi.

[to se odnesuva, pak, do ekonomskiot kolaps vo koj se nao|a na{ata dr`ava, pred s# treba da se zapre organiziraniot kriminal i korupcijata vo site segmenti. Treba da se spre~i grabe`ot na dr`avniot Buxet koj se polni od xebot na narodot. Mora da se donesat i da se sproveduvaat zakoni koi }e va`at podednakvo za site, nezavisno od toa dali se na funkcii ili ne. Sekoj mora da ima ramnopraven status. I politi~arot treba da odgovara ako napravil kriminal. Dodeka ne se vrati redot i zakonot vo dr`avata, ne mo`eme da odime napred nitu na ekonomski, nitu na politi~ki, nitu pak na voen plan. Na vakov na~in }e vospostavime uslovi koi }e dadat dobra osnova za vleguvawe na stranski investitori. Me|utoa, mora da se potencira deka stabilnosta na dr`avata e pred s#, a potoa ekonomskiot razvoj }e si dojde na svoeto mesto.

ATANASOSKI: U{te so osnovaweto na svetskiot makedonski nedelnik "Makedonsko sonce", toj e na linijata na makedonskata nacija, na makedonskiot narod. Toj e otvoren za sekoj gra|anin koj{to ima namera da go ka`e svoeto mislewe, svojot stav. Nie sme otvoren vesnik. Nemame cenzura i mo`am da se gordeam deka postoime skoro osum godini, iako imavme mnogu pritisoci. Porano toa go prave{e SDSM, a sega VMRO-DPMNE koj saka{e ovoj vesnik da zgasne. No, "Makedonsko sonce" e simbol na makedonskata nacija i nema da zgasne. Toa treba da im bide jasno na site onie anti-Makedonci. "Makedonsko sonce" ja prodol`uva svojata misija na makedonskata nacija, na makedonskata dr`ava. Mo`am da ka`am deka site ovie godini lu|eto {to bea protiv ovoj vesnik, denes imaat drugo mislewe i za negovata misija koja dava pozitivni rezultati. Nie i ponatamu }e ja zadr`ime tradicijata, }e rabotime za makedonskata nacija, za na{ata dr`ava, za makedonskata nacionalna kauza.

ATANASOSKI: "Makedonsko sonce" od osnovaweto do denes nemalo nikakva vrska, nitu pak kakvo bilo vlijanie od VMRO-DPMNE, a nema nitu od koja bilo druga partija. "Makedonsko sonce" e osnovano za makedonskiot narod, za makedonskata nacija i dr`ava. A, site onie {pekulacii {to se nakalemeni, se li~ni interesi na odredena politi~ka partija, ili na poedinci, so cel da se nametne edna zabuna kaj makedonskite ~itateli.

ATANASOSKI: [esnaesetzra~noto sonce, so desette cvetovi vnatre, e simbol na makedonskata nacija, koe poteknuva od Filip i od Aleksandar Makedonski. Mo`am da potenciram deka VMRO-DPMNE pred nekolku godini se otka`a od toa sonce i ostana so lav~eto. Toa zna~i deka tie ne gledaat nikakva povrzanost so Aleksandar i Filip Makedonski. Tie smetaat deka poteknuvaat od mnogu podocna, od {estiot i sedmiot vek, a toa se razmisluvawa koi se mnogu bliski so stavovite na na{iot isto~en sosed. Zatoa rakovodstvoto na VMRO-DPMNE se otka`a od ovoj simbol. I pokraj ova, ogromen del od nivnite ~lenovi, koi nemaat nikakva vrska so bugaromanstvoto na svoite ~elnici, i natamu na razni manifestacii go koristat {esnaesetzra~noto sonce so {to gi potvrduvaat svoite makedonski koreni. Ako go ima{ sonceto kako simbol, toga{ si povrzan so korenite na makedonizmot. Sekoj drug simbol poteknuva od podocne`niot period. Ovoj simbol mo`eme da go vidime na grobot na Filip Makedonski. Toa ne e iluzija. [esnaesetzra~noto sonce e simbol na makedonskata nacija. I ne smeeme nikoga{ da se otka`eme od nego. Ako se otka`eme od ovoj vekoven simbol, se otka`uvame od korenite na makedonskiot narod, se otka`uvame od sopstvenite koreni, a bez niv nemame ni idnina.