DA NE JA SKVERNAVIME ^ISTOTATA NA GOCEVOTO DELO

Goce Del~ev `ivee{e samo trieset i edna godina, a na makedonskoto revolucionerno pole aktivno dejstvuva{e okolu edna decenija.

Iako tolku kratko, toj so svojata neumorna dejnost go `rtvuva seto sveo bitie za slobodata na makedonskiot narod, poka`uvaj}i mu ja verbata vo negovite sopstveni sili. Negoviot `ivot i delo pominaa iscelo posveteni na makedonskite svetlini kon slobodata, kon makedonskata nacionalna posebnost.

Odbele`uvaj}i go ovoj zna~aen datum vo makedonskata istorija, vo eden mo{ne te`ok i gor~liv period za makeodnskiot narod, }e se potsetime na prvata na{a revolucionerna svest, koja be{e daleku posvesna od ovaa sega{nava.

"Dali mo`e da ima drugo mesto za eden Makedonec osven Makedonija? Dali ima narod ponesre}en od makedonskiot? I dali ima nekade po{iroko pole za rabota, otkolku vo Makedonija? Vo [tip dojdovme slu~ajno - seedno kade, no treba da se zapo~ne poskoro. Treba da se prosveti i organizira narodot, da se vooru`i, da mu se vlee vera vo negovite sili - da razbere kako mo`e da se ottrgne od ropstvoto i mizerijata - da mu se otvorat o~ite".

"Osloboduvaweto na Makedonija se krie vo vnatre{no vostanie. Koj misli inaku da se oslobodi Makedonija, toj se la`e i sebesi i drugite".

"Ako vostanie mo`e da se podigne so 1 - 40 du{i, Makedonija odamna }e be{e oslobodena dr`avi~ka: bidej}i toa e nevozmo`no, ama treba narod za toa, {to treba da se pravi? Treba toj narod da se razbudi od petvekovniot dlabok son, koj go napravil Makedonecot dosta debel vo svesta za ~ove~kite pravdini...".

"Nie, znaete koi sme nie: selanite, makedonskoto naselenie, narodot. Nie ne mo`eme da pravime politika, nitu da im dozvolime na drugi da pravat politika so Makedonija. Na{ata borba - toa e za nas `ivot ili smrt. Nie nema da dozvolime drugi da re{avaat dali da `iveeme ili da umreme i koga...".

"Vlasta e simbol na izmamata, na nasilieto, na grabe`ot".

"Goni gi upravnicite, mrazi gi i vostanuvaj protiv sekoj vlastelin".

"Ne mo`e da se nadevame na tu|a pomo{, da ne ~ekame pomo{ od Bugarija, ni od koja i da bilo druga sila, tuku treba da se podgotvime odvnatre - vo du{ata na sekoj selanec da se pronikne taa ideja, s# da se podgotvi i toga{ da se krene masovno vostanie. Dotoga{ nekoj odnadvor da ne se me{a vo na{ata rabota".

"Da ja ~uvame ~istotata na osloboditelnoto dvi`ewe i na Organizacijata - toa e prviot uslov za na{iot uspeh!".

"Bugarskata vlada, koja{to ima ~isti zavojuva~ki nameri kon Makedonija, {tom }e po~ne da dava pari, }e znae kako da ja ispolzuva so taa "pomo{" sozdadenata sostojba na rabotite vnatre: taa nema da se zadovoli so nekakvi platonski ~uvstva, tuku }e saka realni privilegii...".

Da ja uni{time sekoja raka koja se podiga da frli kal na na{eto zname...".

"Vie treba so golemo netrpenie da napravite s# {to e mo`no za da go ubedite neprijatelot da stane va{ prijatel. I ako e toa nemo`no, treba da go neutralizirate i da go vardite".

"Kaj decata gi nema slabostite i porocite na vozrasnite. I vo qubovta i vo omrazata tie se neposredni, posilni i po~isti od nas. Tie ja razbiraat po instinkt smislata na na{ata borba i nikoj kako niv ne gi prezira narodnite neprijateli".

"Nikoga{ ne zaboravajte deka nie ne si pripa|ame sebe si. Na{iot `ivot ve}e e `rtvuvan pred oltarot na deloto, i koj od vas }e go zagubi toa soznanie, toj prestanuva da bide revolucioner. I taka, neka ne se pla{ime od smrtta. Kade i da n# najde, da ja pre~ekame so prezir i da ja pobedime!".