GRANICITE GI IMA TAMU KADE [TO E PROSTOTATA

^lenovite vo Dru{tvoto ne se samo Makedonci, tuku ima i lu|e od site nacionalnosti i veri. Celta i programite na "[ar Planina" nemaat politi~ka konotacija. Edinstvena vrska koja gi spojuva ~lenovite na ova Dru{tvo se qubovta i prijatelstvoto me|u site gra|ani na Jugoslavija koi se negovi privrzanici bez razlika dali se Makedonci, Srbi, ili pak lu|e od druga nacionalnost.

Gospo|a Du{ica Ilin ve}e dvaeset godini `ivee i raboti vo Belgrad, no za celo toa vreme taa e i duhovno i profesionalno vrzana za nejzinata mati~na zemja - Makedonija. Dolgi godini e novinar-dopisnik za Makedonskata televizija, avtor e na pove}e zbirki poezija, me|utoa taa e i najgolem pobornik za zdru`uvawe na tamo{nite Makedonci i potsetuva~ na nivnite koreni.

Moeto `iveewe tamu napravi da se formira, odnosno da bidam eden od prvite inicijatori za formirawe na Jugoslovenko-makedonsko dru{tvo "[ar Planina", veli gospo|a Ilin. Dru{tvoto e formirano vo 1997 godina i so negovite ~lenovi napravivme da funkcionira na sojuzno nivo. Poradi negoviot gra|anski statut vedna{ se nametna na tie prostori i be{e pozitivno prifateno. Vo nego ~lenuvaat nad 2.000 gra|ani na Jugoslavija i na Makedonija i nema politi~ka konotacija, no ima li pogolema politika koga se zboruva za qubovta i prijatelstvoto?! Dru{tvoto ima i svoi podru`nici vo gradovite Kru{evac, Leskovac, Novi Sad, Kraguevac, Pan~evo, Jabuka, Ka~arevo. Site tie rabotat spored negoviot Statut koj dava apsolutna sloboda na zdru`enijata da pravat programi {to odgovaraat na ~lenovite. ^lenovite na Dru{tvoto ne se samo Makedonci, tuku ima i lu|e od site nacionalnosti i veri i ova e na~in da se zdru`ime i da gi po~ituvame etnokulturite na narodite. Programite na Dru{tvoto tokmu na toa se nadovrzuvaat, odnosno da se otkrivaat bogatstvata na ednite i na drugite narodi, da se pravat zna~ajni priredbi na toj plan, bilo od oblasta na muzikata, od likovniot `ivot, od oblasta na etnokulturata ili od oblasta na ona {to zna~i sekojdnevie, a toa sekojdnevie e lebot. Vo Belgrad ima nad 50 makedonski furnaxii koi imaat dvojno pove}e prodavnici za leb vrz koi toj grad se potpira, vrz koi se formira ne samo sekojdnevieto, tuku se formira i edna svest. Lebot i sofrata se tie koi{to najmnogu mo`e da n# zdru`at. Na sofrata se slu~uva dijalog, a toj e onoj koj{to go zbli`uva ~ovekot. Toa e vistinskiot metod kako zaedni~ki da se `ivee duri i kako zaedni~ki da se ima tolerancija na ovie prostori, koja{to ne e sega otkriena, tuku postoi so vekovi. Narodite odamna `iveele nadvor od nekoi politiki ili propagandi koi gi pravele lu|eto na vlast.

Spored gospo|a Ilin, s# pove}e i pove}e dru`equbivosta na lu|eto, na ~lenovite govori deka ima razlika kako narodot misli, odnosno kako politi~arite pravat. Na toj na~in se doa|a do eden kru`en dvigatelen odnos i pozitivna energija. Deka toa e taka, svedo~at mnogute makedonski izlo`bi koi bile vo Belgrad, me|u koi e najsve`ata "Cve}eto na mirot" od @ivko Popovski koja e s# u{te na svoeto kru`no patuvawe niz Srbija. Dru{tvoto gi inicira ne{tata za zbli`uvawe na dvata naroda, a istovremeno i podobruvawe na ona {to zna~i neguvawe na etnokulturata, neguvawe na kulturata i na obrazovanieto na Makedoncite vo Srbija.

...gi nema tolku nadvor, kolku {to gi ima vo nas, vo nemaweto vnatre{na energija. Taa energija ne sekoga{ se nao|a kaj ~ovekot, taa mora da bide potpomognata i od instituciite, pred s# od Matica makedonska i na odredenite institucii vo nea koi{to se zanimavaat so dijasporata. No, za `al, od niv, od Makedonija, na mnogu na~ini dijasporata e zaboravana. Bila ostavana za nekoi drugi vremiwa, a tie vremiwa se sega, denes. Nema kontakt so dijasporata vo Srbija koja e najbrojna vo Evropa, taa bukvalno e zaboravena, dodava gospo|a Ilin. Ona {to mene sega neprijatno me vozbuduva e problemot na neizu~uvawe na makedonskiot jazik koj problem ne e od sega, tuku od pred dve-tri godini. So umiraweto na d-r Hristo Georgievski, profesor po makedonski jazik, nie ja zagubivme katedrata za Makedonistika na belgradskiot Univerzitet. Ottoga{, makedonskiot jazik ne se izu~uva, nasproti bugarskiot, gr~kiot, albanskiot. Za razlika od Belgrad, vo Novi Sad ~etiriesetina studenti, blagodarenie na prof. Radomir Ivanovi}, u~at Makedonistika, a dvaesetinata studenti vo Belgrad ostanaa bez profesor. Postoe{e edno edinstveno u~ili{te vo seloto Jabuka kade do pred desetina godini se u~el makedonski jazik, me|utoa ottoga{ s# u{te ovoj jazik ne se izu~uva vo osnovnite u~ili{ta. Makedonskiot jazik se neguva samo vo semejstvata, me|utoa tretiot koren od semejstvoto razmisluva na drug na~in, taka {to mora da se pronajde edna nova strategija kako da im se dobli`ime na mladite i da im ka`eme deka tatkovinata Makedonija go ima ona kulturno dostoinstvo {to treba da se po~ituva. Fakt e deka vo tie prostori kade {to bile najdominantni Makedoncite so preselbite, lu|eto od nevnimanie, od li~en uset i od usetot na dr`avata, po~nuvaat da se pretopuvaat ~isto od prakti~ni pri~ini. Ambasadata pred {est meseci prvpat dojde da gi poseti tie mesta.

Spored soznanijata na gospo|a Ilin, brojot na Makedoncite spored popisot od 1981 godina e do 20.000 samo vo Belgrad, a vo Srbija ima 48.000 prijaveni Makedonci. Me|utoa, koja e sega{nata brojka, treba da go poka`e neodamne{niot popis {to be{e realiziran vo Srbija. Ona {to e zna~ajno za Makedonecot vo Jugoslavija e donesuvaweto na Zakonot za etni~kite malcinstva spored koj }e mo`at da formiraat svoj nacionalen sovet koj }e zavisi od brojot na naselenite mesta. Ona {to sega na Makedonecot vo Srbija mu nedostasuva se emisii na makedonski jazik na postoe~kite radija. Toa pole s# u{te ne e dovolno obraboteno kolku {to ima `elba i potreba. Toa se raboti koi{to individualec ne mo`e da gi realizira.

I Makedoncite i Srbite se `elni za sorabotka. Prepolnetite sali go doka`uvaat toa. So doa|aweto na "Tanec", postignata e sorabotka so dru{tvoto "Krsmanovi}" i e dogovoreno ova srpsko kulturno dru{tvo da gostuva vo Makedonija, veli gospo|a Ilin. Granicite gi ima tamu kade {to e prostotata, a taa mo`e da se nadmine so visoka kultura, doma{na kultura i so nadgradbata na sredinata. No, kulturata ima i drugi pati{ta. Ne sekoga{ barala institucionalen pristap. Vo posledno vreme s# pove}e se ~uvstvuvaat naplivi na `elbi da se dojde vo Belgrad. Postojat likovni kontakti so akademski slikari, be{e dojden i "Tanec", grupata "Anastazija", isto taka i Esma odr`a preubav koncert, Vlatko Stefanovski. Site tie se prezenteri na makedonskata kultura. So Dru{tvoto napravivme edna osnova, fond na koj utre mo`e da se potpira s#.

Povodot za moeto doa|awe vo Skopje be{e Saemot na knigata na koj ja promovirav mojata najnova kniga "Sporen let", no i da napravime nekoi kontakti so izdava~ite za zaedni~ki izdanija. Tokmu na ovoj plan vo izdava~kata ku|a "Bonan" podgotvuvam nekolku monografii koi }e bidat otpe~ateni i na makedonski i na srpski jazik. Isto taka, se podgotvuva monografija i za belgradskite furnaxii. I tuka postoi problem. Makedonski knigi ne mo`e da se najdat vo Belgrad zatoa {to ne se ispra}aat od Makedonija, a i poradi toa {to nema kade da se plasiraat, zatoa {to nema makedonska kni`arnica.

Vo Srbija se javile aktivisti koi sakaa da otvorat makedonski kulturen centar, bil pronajden i prostor, postoelo i odobrenie od Ministerstvoto za kultura, no koga se dojde do sredstvata, se zaboravile aktivnostite na toj plan. Ne se najde ni pozitivna enerija kaj makedonskata Ambasada vo Belgrad da se raboti na toj plan. Pri~inata e nedoka`aniot zbor do kraj, odnosno neafirmiranata misla do kraj deka mo`e Makedonija da ima svoj kulturen centar. Pre~kata be{e od Makedonija.