NA[ETO (NE)ZAVISNO I (NE)UGLEDNO SUDSTVO

Toj den ima{e `ol~na rasprava pri koja arogantniot sosed be{e drzok i podgotven na tepa~ka, dokolku tatko mi ne mu popu{te{e.

Jas, iako mal, bev revoltiran, i go pra{av tatko mi zo{to sosedot e tolku lo{ i saka del od dvorot koj e na{.

Tatko mi, vidno vozbuden, no nemo}en mi odgovori:

- Nema karakter sinko! Takvite lu|e kako nego se beskarakterni, lo{i.

- A {to e toa karakter tato? - prodol`iv jas.

Tatko mi me pogledna ~udno i malku se pomisli vo sebe:

- Toa e sinko .... .du{a na ~ovekot, dobrinata na ~ovekot. ....

Ova ne{to mi ostavi golem vpe~atok, taka {to koga stanav povozrasen poka`av interes za pravnite nauki, za izu~uvawe na pravoto, filozofijata, pa zaklu~iv deka ako karakter na eden ~ovek e negovata du{a, toga{ karakter na edna dr`ava e nejziniot praven sistem! Du{a na dr`avata e pravoto!

Dali edna dr`ava ima du{a i karakter merilo }e bide dali ima praven sistem, poto~no dali vladee pravoto.

[to mo`e da se ka`e za RM od nejzinoto osamostojuvawe do den denes? Nezavisnosta ja izgubi onoj moment koga makedonskite gra|ani i narod so la`ni kalauzi glasaa za zavisnost od dr`avnite birokrati.

Veselbata za nezavisnost i samostojnost be{e kratkotrajna za obi~niot ~ovek, gra|anin, bidej}i formiraweto na partiski koalicii osven borba za li~en interes, ne izrodija ne{to pozitivno vo sferata na socijalata i ekonomijata. Kriminalot na golemi porti navleguva{e vo sekojdnevieto na na{iot doma{en ~ovek.

Partizacija na sudstvoto i policijata, {ikanirawe, omalova`uvawe, degradirawe na sekoj onoj koj ne be{e so niv, se znae e protiv niv. Deset godini po vladeeweto na "demokratijata" na na{ite prostori ostavi pusto{ i besperspektivnost za sega{nite i idnite generacii. Ona {to go ostavi sega{nata opozicija go prodol`i pozicijata samo bez merka i bez ~uvstvo za elementarna pripadnost na dr`avata. Od vladeeweto na dosega{nite farisei, sudii i judi edinstveno {to e pozitivno e nivnoto saldo. S# drugo e posledica na latinskata contradictio in adjecto. Vinata e vo pravosudniot sistem koj svoite naviki i obi~ai voop{to gi nema izmeneto. Pravosudstvoto zaedno so policijata kako institucionalni organi za za{tita na ~ovekovite prava i slobodi se partizirani, zavisni, korumpirani.

S# e staveno vo racete na dnevnata politika i zbidnuvawata.

Spored Ustavot i zakonite sudovite se nezavisni op{testveni institucii ~ija dol`nost e za{tita na pravata i slobodite na gra|anite. Taka pi{uva vo Ustavot na RM. Vo stvarnosta po na{ obi~aj e ne{to drugo.

Sudovite vo RM se pazari na koi pravdata kako mislovna imenka ja dobiva onoj koj e plate`no pojak ili blizok do vlasta. Vo na{eto sudstvo postojat dva-tri vida korupcija i toa: partiska (politi~ka) i materijalna korupcija. Naj~esto vo igra se sudijata, advokatot i plate`no pojakata strana.

Voobi~aeno sorabotkata i pazarot zavr{uva pome|u sudijata i advokatot, a plate`no pojakata strana e samo finalist vo trkata koj se razbira sekoga{ ja dobiva. Taka na obi~niot gra|anin - smrtnikot, iako nema da izleze na kraj so osnovni `ivotni (`ivotinski) potrebi, }e plati i advokat, sudska taksa, a pravdata mo`e samo da ja sonuva.

Vo na{eto (ne)zavisno i (ne)ugledno sudstvo ima bezbroj tragi~ni, no i komi~ni slu~ai i postapki na sudiite, (ne)ve{tite lica, administracijata i sl. Naj~esti trikovi koi gi koristat sudiite vo odbrana na blizok ili platen interes se manipulaciite so dostava:

- navodno ispratena pokana za zaka`ano ro~i{te, a nema potvrda za priem;

- majkata ja primila pokanata, a }erkata ne (ili obratno);

- namerno pogre{no adresirawe;

- navodno na sudijata ne mu e jasno tu`benoto barawe, pa saka precizirawe;

- ako se raboti za pravno lice, nekoi sudii za potvrda za priem baraat pe~at, iako nikade vo dostavata ne e pobarano;

- ~esto se gubat povratnicite od dostavata, spisite, pa i celi predmeti;

- pri toa sudijata ili (ne)ve{toto lice oslepuvaat, taka {to ona {to e crno i vidlivo so oko za niv e belo, beloto e crno itn.

Osobeno matematikata od prvo oddelenie im e slaba strana. Nekoi ne znaat kolku se 5 + 5. Vie velite deset. Sudijata veli 4,2 ili 3,4. Soglasno Zakonot za procesna postapka sudijata mo`e ako saka faktite i argumentite da gi naso~i vo pogre{na nasoka, so cel ako mu e potrebno zavlekuvawe na postapkata. Taka, dokaznata postapka mo`e da se manipulira i na kraj da se donese re{enie ili presuda onakva kakva {to e pobarana, t.e. platena. ^estopati sudiite vinata za neurednata dostava (koja samite ja kumuvaat), ja prefrluvaat na dostavnata slu`ba. Zo{to da se udira po svoj grb koga mo`e po tu|. Zna~i, za s# se krivi "samarite", a "magariwata" se ~isti. Samo vakvite sudski lakrdii ne pominuvaat sekade, osobeno ne vo onaa Evropa na koja tolku sakame da & se pikneme pod sukwata ili vlasta ednostavno glumi deka saka evropsko izgrejsonce?

Tempirawe na predmetite i pretplata na pojakite stranki e delovna (javna) tajna. Odredeni kriminalni firmi i pretprijatija imaat svoi sudovi i sudii. Taka {to ako re~eme deka vrednosta na eden predmet e 10.000 evra, tu`eniot koj treba da go plati iznosot, ima odnapred pretplateno sudija koj }e go vodi predmetot. Po potreba vklu~uvaweto na ve{to lice isto taka }e bide plateno. Izmisleni fakti, svedoci, vtorostepenite sudovi obi~no rabotat po trojca.

Prvostepenata presuda pri vtorostepeno re{avawe isto mo`e da se tempira na odredena sudiska trojka, koja isto kako i prvostepeniot sud e materijalno, politi~ki ili dvete zaedno pretplatena.

So vle~kawe, koristewe na poznati sudski trikovi i lakrdii se tera strankata {to treba da go izgubi sporot na povlekuvawe ili otka`uvawe.

Na kraj, plate`no pojakata stranka e vo }ar. Matematikata e lesna: 1.000 evra za advokatot, 1.000 evra za sudijata, 2.500 evra za vtorostepeniot sudski sovet, 500 evra za (ne)ve{toto lice i pazarot e zavr{en. Tu`eniot e vo }ar 5.000 evra, a sudskite farisei, sudii i judi zadovolni. Em volkot sit, em jagniwata ne se na broj. A komu mu e gajle za toa? A kontrolnite organi, kako Ministerstvoto za pravda na primer. Republi~kiot sudski sovet osven kako dekor na dr`avata ne slu`i za ni{to drugo. Sekoja godina istite dobivaat desetici iljadi poplaki, `albi, prestavki i drugi pravni lekovi, pri {to se uka`uva na zloupotrebite koi gi vr{at sudskite instanti, dodeka se nema slu~eno na nekoj sudija da mu fali nekoe vlakno od kosata.

^lenovite od ZPP vo koi se veli deka sudijata odlu~uva vrz osnova na svoeto sudisko uveruvawe, ne mu dava za pravo istoto da go zloupotrebuva, iako vo praksa ~esto se slu~uva. Koi dokazi, fakti, }e bidat zemeni za donesuvawe na pravilna presuda, kako i utvrduvawe na fakti~kata sostojba e biten uslov za monitorna upotreba na odredbite od parni~nata i upravnata postapka. Voobi~aena sudska izjava e deka navodno na{ite sudii se preoptovareni so golem broj predmeti. No, nikoj ne ja ka`uva vistinata deka voobi~aena praksa e vle~kawe na predmetite, iako ~esto pati i so edna do dve raspravi, sudijata mo`e da presudi. Najlo{o e {to sudiite ~ekaat koja strana }e se javi kako plate`no pojaka. Posrednici se naj~esto advokatite, koi pazarot go zavr{uvaat onaka kako {to najmnogu mu odgovara na klientot so bogato konto.

Pokraj materijalna, postoi i politi~ka korupcija. Dokolku edna od strankite e isfarbana od strana na partijata koja e na vlast, so nekoja voobi~aena etiketa, bugaroman, srboman, gra|anska desnica, ili ednostavno e glasnogovornik i nezadovolen od vlasta, istiot preku kodo{ko - {piunska gerila se sabotira vo privatniot i javniot `ivot. Bidej}i sme dr`ava vo koja brojot na {pionite i kodo{ite e dvojno pogolem od brojot na vrabotenite, mnogu lesno se vr{i i politi~ka agitacija vrz sudstvoto. Takvi primeri ima X. Ne e mal brojot na slu~ai kade direktorot na nekoja institucija e kritikuvan od pot~inetite, i toga{ onie glasnogovornici i nezadovolnici da bidat {ikanirani, omalova`uvani, proteruvani od rabotnite mesta. I dokolku dojde do sudski spor se znae pravdata kako }e bide isterana.

Spored dnevnata politika i `elba na kmetovite i nivnite lojalni slugi, na{ite institucii se pretvoreni vo vrzulka od stapovi od koi se gleda sekira, kako znak na gospodarskata vlast ({to ja nosele rimjanite koga se pojavuvale vo javnosta). Najgolemi kriminogeni dejanija se izvr{eni vo instituciite na sistemot, sudstvoto, policijata, koi se partizirani.

Moite sorabotki kako nezavisen novinar, izvestuva~ na Sovetot na Evropa i Me|unarodniot sud za ~ovekovi prava vo Strazbur, bea ba{ na{eto (ne)zavisno i (ne)ugledno sudstvo. Sorabotkata so u{te nekolku nevladini organizacii za razvojot na pravoto i demokratijata pridonesoa da se slu{a glasot na makedonskiot gra|anin za negovata obespravenost, eksploatacija, grabe` i nepo~ituvawe na ustavniot i pravniot poredok. Korupcijata i pristrasnosta na sudstvoto ne pridonesoa za razvojot na RM, kako posledica na neza`ivuvawe na pravniot sistem vo dr`avata. Na{ite institucionalni gospoda ne sakaat da sfatat deka Evropa ne saka da "op{ti" so balkanski {valeri zarazeni so sida-mito. Ne deka e devica, ama si se ~uva. Bolest e bolest, osobeno ako e zarazna. Vra}awe na karakterot na dr`avata e uslov za ekonomski i socijalen progres i zatoa sekoja dobronamerna sugestija na sekoj poedinec i grupa vo odgovornost na kolektivizmot treba da se prifati so doblest i profesionalizam.