GRABAJTE SOPARTIJCI

Imperativnata sintagma "Grabajte sopartijci" }e bide glavnoto moto na Premierot do po~etokot na parlamentarnite izbori, a po zaminuvaweto na pretstavnicite na Me|unarodniot monetaren fond.

Pregovara~ite na MMF si zaminaa bez da se potpi{e kakov i da e aran`man so Vladata. Dosega, mo`nosta od potpi{uvawe kakov i da e dogovor so MMF go amortizira{e nevideniot grabe` od Buxetot, po~nuvaj}i od Prviot pa zavr{uvaj}i do posledniot minister. Na na{ite vladeja~i monetarcite im postavija uslovi koi moraa da se ispolnat. Bidej}i nekadarni, pripadnicite na vladeja~kata garnitura ne uspeaja vo toa i moraa da se pomirat so faktot deka so MMF }e potpi{uva dogovor nekoja druga vlast. No, ne mo`at da se pomirat so toa deka na nekoi idni vladeja~i }e treba da im ostavat poln Buxet. Tokmu zatoa i ve}e rabotat na problemot {to pove}e da se isprazni dr`avnata kasa.

Premierot edno vreme se buvta{e vo gradi deka obezbedil suficit vo Buxetot od okolu 400 milioni germanski marki. Ama, pra{aweto na koe Georgievski nikoga{ ne odgovori e od kade se najde toj suficit vo dr`avnata kasa. Odgovorot e ednostaven. Premnogu ste~ajci, tehnolo{ki vi{oci, neisplateni plati, ukradeni pari od narodot. Sme{no e sega {to Premierot go balansira socijalnoto nezadovolstvo kaj narodot so istite pari koi toj za ovie ~etiri godini gi krade{e na "iljada i eden na~in" od istiot toj narod.

Ministerot za finansii, Gruevski, pak, se obide da ni objasni deka aran`manot so MMF }e bil potpi{an dve-tri nedeli po parlamentarnite izbori. Vakvi prikazni se iznaslu{avme vo predizborieto vo '98 od "Koalicijata za bezuslovno uni{tuvawe na Makedonija" me|u Georgievski i Tupurkovski. Prviot vetuva{e nacionalna, a vtoriot ekonomska prerodba na Makedonija. Prviot go ispolni vetuvaweto - seto vreme dodeka e na vlast raboti na nacionalna prerodba na makedonskiot narod od Makedonci vo Bugari. Vtoriot ne donese milijarda dolari od Tajvan, pa sosema zaslu`eno zamina od vlasta. Zarem navistina Gruevski pomisli deka }e poveruva nekoj na negovata izmislica? Narodot veli: Ne mi e krivo {to me la`e{, tuku mi e krivo {to misli{ deka ti veruvam!

Od 1992 godina navamu vo Makedonija navistina se slu~uva "eden fenomen", kako {to znae da potencira "golemoalbanecot" Arben Xaferi, istomislenikot na Premierot po pra{aweto za raznebituvawe na Makedonija. Fenomenot }e go determinirame kako pra{awe na koe e mnogu te{ko da se odgovori: Zarem Makedonija bila tolku bogata zemja za da mo`e da istrpi neviden desetgodi{en grabe` od vladetelski tip? ^elnicite na SDSM grabaa so pomo{ na piramidalnite {tedilnici, oktopodot, rasproda`bata na dr`avjanstva i pretprijatija, dobro organiziraniot kriminal. Rakovoditelite na DPMNE (za prefiksot VMRO navistina ne se dostojni!) konstantno za ovie ~etiri godini se sardisani od finansiski aferi i raznorazni formi na {verc. Vo toj kontekst se vklopuvaat i proda`bite na firmite i pretprijatijata koi SDSM ne uspea da gi privatizira. Zna~i, grabe`ot vo Makedonija si ima eden svoj kontinuiran razvoj - ona {to go zapo~na Crvenkovski go prodol`i i s# u{te go prodol`uva Georgievski.

Monetarcite si zaminaa otkako uvidoa so kogo si imaat rabota, ne ni pomisluvaj}i deka so vakvi neseriozni i neodgovorni pregovara~i od makedonskata vlast mo`e da se potpi{e kakov i da e dogovor. Sega Georgievski }e ja obvinuva me|unarodnata zaednica za site negovi neuspesi i za site negovi nesposobnosti. No, dobro e {to toj, gospodinot Premier, ve}e e dobro pro~itan i od me|unarodnite faktori i od makedonskata javnost. Lo{oto e vo toa {to ima u{te mnogu vreme do parlamentarnite izbori i {to sega ve}e nikoj od nadvor i nikoj od vnatre ne gi uslovuva ministrite kako da gi tro{at narodnite pari. Ako ne{to & ostanalo od toa ogromno bogatstvo na Makedonija, }e go snema vo partiskiot lavirint na DPMNE olicetvoren vo pove}e kategorii: Kampawa za parlamentarni izbori; Gradewe privatni vili i kuli; Kupuvawe banki i firmi so pe~at na Partijata; Li~ni devizni rezervi za sekoj slu~aj... i {to u{te ne.

Sepak, ima nade` vo faktot deka nabli`uvaat izborite. Mora da veruvame deka na vlast }e dojdat lu|e koi, kone~no, }e rabotat za nacionalnite i dr`avnite interesi i koi }e im sudat na makedonskite razbojnici.

I na sega{nive i na prethodnite!

Ne im e lesno denovive na pravoslavnite Makedonci. Pred nivni o~i se odviva predavstvo koe ima potencijal da predizvika natamo{en raskol vo Makedonskata pravoslavna crkva. Pregovorite i potpu{uvaweto na dokument so Srpskata pravoslavna crkva vo Ni{ so {to MPC stanuva avtonomna i go menuva imeto e akt na predavstvo ne samo protiv makedonskiot narod, tuku i protiv Gospod.

Poznato im e na mnogumina deka Makedoncite najmnogu stradaat od Makedoncite. Istorijata e polna so takvi primeri. Eden od posve`ite e soglasnosta na eks-pretsedatelot Gligorov da se vikame BJRM. I pokraj negovoto vetuvawe deka toa }e bide samo za dva meseca, eve s# u{te si go nosime ova (ne)ime. U{te posve`o e i vladeeweto na DPMNE koja ja turna i sekojdnevno ja turka Makedonija vo bezdna. I najnovoto, se razbira, e potpi{uvaweto na sramen dogovor so SPC vo koj MPC go gubi imeto i vo zamena na nekoe "priznavawe" se stava vo pot~ineta polo`ba.

Za `al, vo posledno vreme MPC ne se proslavuva so svojata ume{nost. Po raskolot vo Avstralija kade {to pove}eto eparhii formiraa nezavisna crkva, sega doa|a potpi{uvaweto na dogovorot so SPC. Pra{awe e {to se dobiva so vakvi pregovori? Odogovorot e ni{to tolku vredno. Nam ne ni e potrebno priznavawe vo zamena na promena na imeto. Mnogu pravoslavni crkvi, vklu~uvaj}i ja i srpskata i gr~kata, se oddelile od Carigradskata patrijar{ija "nelegalno". Na bugarskata & trebale skoro 70 godini da bide priznata. Ona {to go dobivame od vakvi pregovori e samo sramot pred me|unarodnata zaednica kako narod koj pregovara za svojot identitet i kako rezultat na toa sme i predmet na razni planovi za na{ata idnina koi predviduvaat ponatamo{no par~osuvawe i uni{tuvawe.

Priznavaweto na crkvite e ~ist birokratski i politi~ki ~in. Toa e taka i denes koga Gr~kata crkva indirektno preku Srpskata pritiska da go smenime imeto i so toa na{iot identitet. Za nekoi raboti prosto ne se pregovara, nitu razgovara. Zar ne e dovolno {to i Gospod i narodot ja priznavaat na{ata Crkva?