ZAMP PO^NUVA VOJNA SO AVTOR OD KOJ @IVEE

DIMITROV: Najnapred sakam da pojasnam. Ne vodam jas sudska vojna so ZAMP. Toa e pogre{na interpretacija. Toj vodi so mene vojna. No, imav i s# u{te imam namera da zapo~nam sudski spor so ZAMP koj e zadol`en da gi ostvaruva moite avtorski prava. Od ZAMP ve}e nekolku godini baram da mi gi dostavi podatocite (kade, kolku pati i koga se izveduvani moite dela), {to e nivna zakonska dol`nost, no tie podatoci s# u{te ne se vo moi race. Pred nekolku nedeli dostaviv i oficijalni barawa do Ministerstvoto za kultura, do Komisijata koja go kontrolira ZAMP, da izvr{i uvid i da mi gi dostavi tie podatoci. Toga{ }e mo`am, najverojatno da go zapo~nam sudskiot spor. Vo me|uvreme, bidej}i sum siguren vo nekoi raboti {to se slu~uvaat vo ZAMP, otvoreno ka`av deka nekoi avtorski sredstva ne soodvetsvuvaat na ona {to e predvideno so Zakonot, odnosno tie ne se distribuiraat vo soglasnost so Zakonot koj treba da va`i vo ZAMP. Ka`av nekolku zborovi od koi upravnite organi na sega{niot ZAMP se navredeni i tie me tu`ea za kleveta. Zna~i, ZAMP zapo~nuva vojna so avtor od koj `ivee. Toa e nevideno vo svetot.

DIMITROV: Za sre}a, rabotite malku po malku se raspletuvaat, bidej}i ova e materija koja ne e nepoznata, tuku nepraktikuvana na ovie prostori. Ostvaruvaweto na avtorskite prava, po~nuvaj}i od 1946 godina pa s# do osamostojuvaweto na Makedonija vo 1990 godina, se ostvaruvaa vo ramkite na jugoslovenskiot sistem - t.n. SOKOJ. Vo 1996 godina donesen e prviot makedonski Zakon i, normalno, treba{e da se sozdade zdru`enie koe }e gi {titi na{ite kolektivni prava. Avtorskite prava mo`at da se ostvaruvaat individualno i kolektivno. Na{ite muzi~ki prava, takanare~eni mali prava, se ostvaruvaat kolektivno zatoa {to na edno mesto se izveduvaat pove}e avtorski dela. Celta e polesno pribirawe na nadomestoci. Zakonot dozvoluva nie da osnovame edna asocijacija koja }e gi ostvaruva na{ite zaedni~ki interesi. No, za `al, toa zdru`enie predvideno vo Zakonot koe treba{e da go osnovame na osnova~ko sobranie na site avtori, go osnovaa samo grupa avtori bez da n# povikaat i soglasno so Zakonot da u~estvuvame vo upravuvaweto so na{ite prava. Na mojata reakcija kolegite od ZAMP (najmnogu od serioznata muzika, za koja jas nemam protiv, duri i odam na nivnite koncerti) koi i vo ednoumieto upravuvaa so site vidovi muzika, se navredija. Podobro bi im bilo da najdat poadekvaten termin, bidej}i seriozen ne dr`i. Toa doa|a isto kako seriozni i neseriozni novinari. Vo muzikata ima termini klasi~na, pop-muzika, narodna... Zdru`enieto treba da gi zastapuva pravata na site avtori bez razlika na nivnata `anrovska ili druga pripadnost, a visinata na avtorskite nadomestoci ja odreduvaat korisnicite na nivnite dela. No, {to se slu~uva? ]e se soberat parite i istite se delat po nesoodvetni kriteriumi, sprotivni na naplateniot iznos od korisnikot za izvedenoto delo. I upravuvaweto vo ZAMP ne e soodvetno so avtorskiot ekonomski pridones, bidej}i nad triesetinata kompozitori na t.n. seriozna muzika, u~estvuvaat so osum nivni pretstavnici, isto kako kolku i pretstavnicite od drugata bran{a nare~eni popularna, koi gi ima nad 1.000 avtori.

DIMITROV: Nie potpi{avme peticija so koja barame da se promeni Statutot na ZAMP. Vo Statutot treba da bide navedeno deka nema popularni ili seriozni ~lenovi, tuku kako {to e predvideno so Zakonot, Zdru`enieto treba da go so~inuvaat site nositeli na prava, gradirani kako redovni, vonredni i pridru`ni ~lenovi. Statusot na redoven, vonreden ili pridru`en ~len vo svetot se steknuva vo soglasnost so pridonesot (broj na izvedbi, nagradi i sli~no), toa e vistinski adekvaten natprevar. A, ovde e sosema drugo. Odnapred }e ti re~at: Ti si seriozen ili neseriozen avtor. Nie, okolu 60 avtori potpisnici na peticijata, barame da se napravi novo Generalno Sobranie po primerot na zapadnite zdru`enija, kade {to }e se nosat site avtorski zakoni, pravilnici i kade }e se izbira bord od petnaesetina supervizori koi }e gi kontroliraat ostvaruvawata na tie prava, utvrdeno na generalnoto sobranie od site nas, a ne samo od edna grupa avtori kako {to e sostojbata sega. Stru~nata slu`ba da bide nezavisna i da raboti isklu~ivo vo soglasnost so Zakonot i pravilnicite objaveni vo slu`beno glasilo i taa Slu`ba }e zadr`uva do 30 otsto od na{ite pari so koi }e se pokrijat tro{kovite. No, toa sega ne e taka, tuku e sprotivno na Zakonot. Isto taka, upativme pismo i do Ministerstvoto za kultura za da si ja izvr{i svojata obvrska, no toa s# u{te mol~i. Se nadevame deka po potpi{uvaweto na ovaa peticija }e ni se pomogne.

DIMITROV: Ne sakam da lociram kade e gre{kata i koj gi vodi rabotite, ne sum tolku golem "[erlok Holms". Znam samo edno - si go baram svoeto pravo koe se sovpa|a so pravoto na drugi avtori koi popoleka stanuvaat svesni za toa deka i tie imaat pravo da si gi ostvarat svoite avtorski prava. Toa e vsu{nost na{iot du}an, na{eto pazar~e. Nie sakame na{ata pesna otkako }e ja plasirame i otkako nekoj }e ja kupi, nadomestokot da stigne na vistinskoto mesto, a ne da se deli vo zavisnost od seriozenost na kompozitorot.

MS: Vo red, da gi ostavime nastrana lo{ite raboti i da progovorime za ne{to ubavo. Koga i kako nastana pesnata "^ija si"?

DIMITROV: Vsu{nost, pesnata "^ija si" kako muzi~ki motiv nastana vo 1968/69 godina, a zaedno so tekstot be{e oformena vo 1970 godina. Ja isprativ na konkurs za Skopski festival i be{e primena. Vo 1971 godina be{e izvedena vo duet so Ki~o Slabinac i se plasira{e na treto mesto. Vleze vo finale i zaedno so Ki~o ja dobivme vtorata nagrada od publikata. Ottoga{ pesnata do`ivea pove}e izvedbi - gr~ka, francuska, instrumetalna...., a i den-denes opstojuva. Da bidam iskren, koga gi pravam pesnite, gi pravam vo momentot koga odvnatre ~uvstvuvam. Koga ne{to }e go iznesam od sebe toa go pravam seriozno, a javnosta e taa koja }e oceni dali e ne{to dobro ili ne. Kako i site drugi pesni, taka i "^ija si" iskreno ja napi{av poveduvaj}i se od ~uvstvata vo sebe. Otu|uvaweto na pesnata e najte{kata rabota, no ja prebolev. Sega mi e milo {to taa e prifatena, {to mnogu lu|e ja sakaat, ja slu{aat. Najverojatno so nea pogodiv sli~ni du{i na mojata.

DIMITROV: Ova e pogolema prikazna. Ne mo`am sega da se zanimavam so pove}e raboti. Ako peam, treba da se predadam na taa rabota. Ne peam zatoa {to mnogu raboti se slu~ija, mnogu promeni. Kako i kaj sekoj mlad ~ovek imav period koga seto toa go pravi, no i se u~i, se nadgraduva, pa duri i se natprevaruva, a taka i treba za sebesi da se potvrdi. No, koga }e dojde momentot da se potvrdi i da si dade nekoi drugi viduvawa koi se mnogu opasni ako ne gi pogodi, mora da ima sozdadeno i uslovi. Jas treba da sozdadam dela od koi treba da `iveam, da egzistiram, da sozdadam dela koi }e imaat druga te`ina, a za toa trebaat drugi uslovi. Nie nemame pazar. Treba da postoi red, a toj red go nemame zatoa zakonskite uslovi za na{ata bran{a ne funkcioniraat. Pazarot koj{to go imame e samo za da se doka`e{. Treba da platam nekolku lu|e za da ja pu{tat mojata pesna. Treba da se sozdade ureden pazar kade {to site }e se borime so svoeto znaewe.

DIMITROV: Ne e vo red da ka`eme deka Makedonija nema kvalitetna muzika. Ako po~neme od narodnite pesni, koi bile i ostanale hitovi i koi Balkanot gi prifatil, potoa vo 70 godini be{e popularna {lagerskata muzika koja i denes se slu{a. Seto toa ima vrednost. Sega, kako nikoga{ porano, vo makedonskite kafuliwa se slu{a makedonska muzika. Imame kvalitetni muzi~ki proizvodi, me|utoa kako {to spomnav - nemame pazar. Treba da se sozdadat uslovi onie koi sozdavaat da mo`at da `iveat od muzikata, a ne da zavisat od nekakvi fondovi, sponzori ili od nekakvi neregistrirani menaxeri.

DIMITROV: Nikade vo svetot nema tolku festivali. Ima festivali, no tamu se plasiraat muzi~ki kreacii soglasno pazarni uslovi. Nagradite ne zna~at ni{to. Festivalot treba da bide praznik na najprodavanata plo~a, CD itn. Treba da postojat ne festivali, tuku manifestacii kade {to }e se plasiraat talenti. Za mene e glupavo nekoj doka`an peja~ povtorno da nastapuva na festivali i da sobira nagradi. Treba da postojat kriteriumi za toa koj s# mo`e da organizira festivali, a ne tie da se zloupotrebuvaat.

Za Evrosong ne bi sakal mnogu da zboruvam, no lesno e vinata da ja barame kaj nekoj drug, a sigurno e deka gre{kata e kaj nas.

DIMITROV: Sekoj ima pravo da pee, ako bide povikan i platen za toa. Sigurno deka ako pee tamu ne zna~i deka zastapuva nekoja politi~ka partija. Treba da peat zatoa {to toa im e zanaet. Za mene toa ne e zloupotreba.