KULTURA
Debar~ani i nivnite lazarski obi~ai
KAMENOT TE@I TAMU KAJ [TO LE@I
Pi{uva: Filip VASILEVSKI
- Sekoga{ kaj makedonskiot ~ovek tradicijata bila splotena so religiskite veruvawa i kako vekoven plod izniknuvale mnogu obi~ai koi i den-denes se neguvaat i odr`uvaat niz makedonskite, odnosno niz debarskite sokaci.
N
e postoi niedna sila koja mo`e eden narod da oblagorodi, da go ovekove~i, da mu ja dade onaa bo`ja blagoslovenost, kako iskonskata tradicija niz vekovite. S# se dvi`i, s# se menuva, no tradicijata mo`ebi najmalku ili najmnogu, mo`ebi se podzaborava ili ne se zaborava, no nikoga{ se zgasnuva. Taa niz pokolenija opstoila kako granit na eden identitet, kako simbol na edna sveta zemja koja dlaboko vo sebe go nosi najubavoto ne{to na svoeto postoewe - qubovta i verbata. Sekoga{ kaj makedonskiot ~ovek tradicijata bila splotena so religiskite veruvawa i kako vekoven plod izniknuvale mnogu obi~ai koi i den-denes se neguvaat i odr`uvaat niz makedonskite, odnosno niz debarskite sokaci.
Lazarki vo Debar
Debar~ani po koj znae koj pat gi gledaat malite devoj~iwa kako {etaat po debarskite sokaci, prodol`uvaj}i ja vekovnata tradicija na mnogute pokolenija na ovie prostori, na mnogute babi i majki, koi podu~uvaj}i gi svoite }erki i vnuki, go oblagoroduvaat i zbogatuvaat i taka ubaviot i bogat makedonski folkloren kolorit.
Ovoj obi~aj se odigruva edna nedela pred Veligden, odnosno eden den pred verskiot praznik Cvetnici, odnosno nie si ja vikavme Lazorica (Lazarova sabota). Imeno, vo petok vo edna ku}a se sobiraat devojki, koi se pred ma`a~ka ili zreli devojki i cela no} se veselat i peat. Za jadewe obi~no ima: varena p~enka (~enka), grav i alva. Ovie devojki prethodno vo bliskite planini i livadi grupno odat da sobiraat qubi~ici, za da mo`at so niv da ispletat venec za svoite pomladi devoj~iwa koi se vikaat "lazorki", koi treba da odat na lazoruvawe sledniot den. Od site mladi lazor~iwa, edna e glavna lazorka, a drugite se pridru`ni~ki. Oble~eni se vo nova prigodna obleka, odnosno vo narodna detska nosija ili vo belo fustan~e, a glavnata lazorka e vo poubavo belo fustan~e ili vo nova detska narodna nosija.
LAZORICA
Glavnata lazorka ima so sebe edna ko{nica vo koja se sobiraat dadenite raboti - jajca, bonbon~iwa, orevi, pari ili ne{to drugo. Grupata obi~no broi od tri do pet devoj~iwa, a mo`e i pove}e. Se stanuva rano nautro i se odi od ku}a vo ku}a i peat pesna vo ~est na toj den, ni raska`uva Golopka Vasilevska (rodena O{avkovska), stara debar~anka, koja kako mlado devoj~e ovoj obi~aj go neguvala i izveduvala niz debarskite sokaci.
Nie do pred godina-dve odevme kako "lazorki" - ni raska`uvaat mladite devoj~iwa: Nadica Stojanovska, Slobodanka Ilkoska, Klimentina i Spasija Radoe{ka. Prosto `iveevme za toj den. Bevme malku ta`ni koga }e pomine{e toj den, a i na{ite nade`i za toj den. So golemi emocii gi redevme stihovite od Lazoricata (pesna koja se pee za toj den), za ubavite `elbi i poraki {to gi nudi taa pesna i glasot koj gi krase{e debarskite sokaci.
TRADICIJA
Dodeka site lazorki peat, edno devoj~e koe stoi malku ponapred od grupata tropka vo mesto so nozite, a so racete pravi dvi`ewa vo pravec od glavata kon nozete, naizmeni~no vo sprotiven pravec. Ovoj obi~aj se izveduva nekade do pladne. Glavnata lazarka ispleteniot venec, ispleten predhodniot den od postarite devojki, go nosi na glava, a so levata raka ja nosi ko{nicata. Sobranite raboti podednakvo se delat me|u sebe, a ako ne{to ostane vi{ok ili ne mo`e da se podeli, toa ne{to go dobiva glavnata lazarka {to tie ja odredile.
Lazarkite gi ispra}aat grupa dogovoreni rodnini, prijateli ili sosedi koi `iveet vo blizina i isklu~ivo ovoj obi~aj go izveduvaat samo devoj~iwa na vozrast do nekade 11-12 godina, t.e devoj~iwa koe se poznavaat me|u sebe.
Denes iako so namalen intenzitet, sepak tradicijata si te~e, stoi vo srcata na debar~ani na onie koi{to se denes vo Debar i onie koi Debar go napu{tile.
No, i ovde vremeto kaznuva s#, pa i ona {to nekoga{ be{e gordost na Debar i debar~ani, na ona {to be{e `ivot i ubavina na edno dostoinstveno i tradicionalno postoewe. Debar denes e skapocen biser koj s# u{te so nekolkute zraci sjae vo dale~ina, no nedofatliv za mnogu generacii koi ogni{tata na svoite tatkovci, majki, babi i dedovci }e gi pametat po ubavite ka`uvawa, po spomenite koi naviraat. Se veli deka sekoga{ minatoto e najubavo, bidej}i e nepovtorlivo i sekoga{ iskonski se navra}ame kon nego kako nepresu{en izvor na na{ite minati zbidnuvawa. Takvi se Makedoncite, t.e. debar~anite, koi popatno }e zabele`at: Sekoga{ kamenot te`i tamu kaj {to le`i.