MARATONCITE GO TR^AAT POSLEDNIOT KRUG

Mo`ebi e malku neprijatno da se vodi polemika so crkovni lica koi treba da go prosvetat duhot na narodot, niz deceniite i vekovite nanazad go branele Makedonecot od tu|i vlijanija, no poslednive godini kaj nas re~isi s# e rasipano, ottu|eno, otcepeno. Branitelite na svoeto stanuvaat otpadnici, pregovaraat za ne{to za {to voop{to i ne treba da se stavi na umot, a ne pak da se odi preku granica i da se soglasi{ samiot da si go iskopa{ grobot i da si go kupi{ sandakot za v zemja.

Sve{tenicite pove}e miluvaat da stanat politi~ari otkolku da ostanat crkovni lica. Seto ova {to denovive go propovedaa nema{e nitu eden procent vrska so rabotite na edna crkva. Nedozreanosta da se vodi borbata za opstojuvaweto na posledniot bastion od makedon{tinata, pravoslavnata Crkva i zamenuvaweto na ulogite na politi~arite i sve{tenoslu`itelite n# odvede vo bespa}eto i vo ras~ekor so evropskite tekovi. Metodite od srednovekoven tip, namerno i ve{ta~ki producirani od dene{nite kriminogeni i mafija{ki galerii ne pretstavuvaat ni{to drugo, osven svesno predizvikuvawe kriza za podolgoro~no dr`ewe na situacijata pod kontrola. Vakvite politi~ki grupi i podgrupi ne znaat i ne mo`at da vladeat vo normalni uslovi, ne znaat kako da izlezat na kraj od `ivata pesok koja gi vle~e samo nadolu i nadolu i po dobro isprobaniot recept "napravi kriza za da se zadr`i{ na tronot", gi turkaat nekako poslednite meseci od zadr{kata na vrvot. I za s# kako vo avtokratskite sistemi vinovni }e bidat novinarite i mediumskite ku}i.

Najlesno e gospoda politi~ari, popovi i vladici, gospoda ekonomisti i stopanstvenici, gospoda aramii (bidej}i toj e imenitelot pod koj site ovie podgrupi se sveduvaat) taka da si gi isteruvate poslednite vozdi{ki od politi~kiot `ivot, so podmetnuvawe na kopileto pred vratata na drugiot, na onoj koj ve sledi i gi otkriva va{ite valkanici, a trujat na kilometri od Vas. Najlesno e da gi obvinite novinarite deka tie se vinovnicite za celata pornografska politi~ka dramaturgija koja ja re`irate so sponzorstvo i donacii od celata nacija.

No, da Vi gi postavime slednite nekolku pra{awa na koi site znaeme deka nemate odgovori ili pak povtorno }e se obiduvate da manipulirate so gra|anskite masi na koi im se dodvoruvate kako gosti vo javna ku}a. Novinarite li bea tie vinovnici koi ja dovedoa dr`avata na rabot na propasta, tie li napravija vojna i profitiraa od nea, tie li pravea dogovori i spogodba za otade Grup~in, tie li gi mestea makedonskite braniteli za ostrel pred neprijatelot? Novinarite li gi proteraa Makedoncite od Ara~inovo za sega da im izmisluvaat prikazni za nivnata tragi~na i nepopravliva sudbina? Novinarite li gradea grofovski palati i dvorci za da bidat deneska vinovni za masturbiranite umovi na sovr{enite? Novinarite li ja potpi{aa ni{kata spogodba so srpskite vladici za avtonomija na MPC vo ramkite na SPC, nie li gi nateravme gospodata od Sinodot da pojdat vo Ni{ i da n# prodadat na na~in kako {to toa go napravija? I potoa izleze rabotata deka novinarite gi nadule rabotite, a Petar i negovite istomislenici gi dupnale balonite. Lagite stanaa providni kako niz staklo da gi krijat. Pritisnati od vremeto i od kriti~nata narodna masa koja poleka se sozdava predizvikuva dopolnitelni nervozni ambienti kaj poslednite Mohikanci, kaj poslednite maratonci koi go tr~aat posledniot krug.

Novinarite mnogu pomalku bi trebalo da se okvalifikuvaat kako sedma sila koja spored vakvata terminologija bi trebalo da ru{i ili da sozdava. Nivnata uloga pove}e bi imala edna kontrolna funkcija vo otsustvo na takvite mehanizmi vo instituciite na sistemot. Kontrolniot mehanizam koj mediumite i vistinskite novinarski profesionalci go proklamiraat vo sekoe op{testvo, pa i na{eto, treba i mora da vodi vo nasoka na sopirawe na devijaciite, koi sekojdnevno kako paja`ina se {irat po }o{iwata na institucionalnite zdanija. Takviot mehanizam ne treba da se sfa}a kako antipoliti~ki ili antidr`aven od nitu eden subjekt na politi~kata scena bez razlika dali toj pripa|a na vlasta ili na opozicijata. Toj mehanizam, samo dokolku e profesionalen }e pretstavuva zdrav organizam za celokupnoto opstojuvawe na dr`avata kako subjekt vo me|unarodnite odnosi i bi pretstavuval pozitivna ko~nica vo procesite na razgraduvawe na ona {to e del od narodnite masi i nim i samo nim im pripa|a. Sekoe pretopuvawe na nepristrasnite i profesionalnite poznava~i na novinarskata profesija vo obezli~ena masa koja }e ima cel samo da im poslu`i na bogatite politi~ki asamblei so dirigirana mediumska kampawa povtorno da se dovle~kaat do vladeja~kata pozicija koja ne ja zaslu`uvaat i ne im pripa|a, zna~i definitivno otka`uvawe od demokratijata koja e s# posiva, zna~i vleguvawe vo opasna faza na novinarsko ednoumie, na informativen mrak i totalitaren na~in na vodewe na sevkupnite op{testveni procesi.

Realno e vlasta vo koja bilo zemja so vakov tip na ureduvawe da se obide vo poslednite meseci od svoeto vladeewe da nametne svoja ultimativna igra za sozdavawe po{irok korpus na sojuznici. Takvata igra koja pretstavuva me~ so dve ostrici, najblago re~eno, kobno bi mo`ela da se odrazi ne samo vrz pokrovitelite na takvata kampawa, tuku i vrz celokupnite tekovi na dr`avnosta. Nemaweto na~in kako da se izleze vo presret na vistinskite pridobivki od demokratijata, kako da se izbega od stravot koj postojano gi demne, svesno gi tera kon prezemawe nepopularni postapki od koi utre ili zadutre site }e bideme gubitnici. Aj {to gladuvame, gladuvame, aj {to od interes vojuvavme, vojuvavme, no zo{to se samouni{tuvame? Zo{to planski go razgraduvame seto ona {to e na{e i na nikoj drug ne mu pripa|a. Mo`no li e Makedonec da si go uni{ti rodot svoj, semejstvoto, ogni{teto, pradedovskite ostavini, da go uni{ti ona od {to zavisi negovata idnina? Mo`no li e takvite uni{tuva~i na makedonskoto bitie da se Makedonci?

Ovaa zemja ra|ala heroi i predavnici, junaci i prokletnici, so vekovi nanazad pove}e borba se vodela so izrodite otkolku so vistinskite neprijateli. Vpro~em, takvite vistinski neprijateli ne treba da se baraat nekade nadvor, na nekoe trome|e. Tie se tuka, vo redovite na{i. Od niv stradame. Bespo{tednata prepukuva~ka serijalna borba me|u interesnite grupi od politi~kata sfera od den na den ne samo {to stanuva s# pointeresna i pointeresna, tuku vleguva vo fazite na alarmantna dramati~nost i preserioznost od koja rezultatot bi bil politi~ki i institucionalen masakr po primerot na nepalskite i al`irskite neistomislenici. Rabotite izleguvaat od kontrola. Me|unarodnata zaednica samo gi prekinuva borbite od bokserskiot me~ koj so desetici rundi se vodi na poligonot na makedonskiot pluralen prostor, ne obvinuvaj}i ama ba{ nikogo za raskrvarenite lica i raspukanite arkadi na bokserite, a tie povtorno prodol`uvaat. Interesot sekoj si go gleda. Nekoj za iznosot koj bi se dobil od pobedata, a nekoj za kvalitetno presudeniot natprevar. Partnerite i koalicionerite ovojpat, vo ovoj presuden period od na{eto prokolnato bitisuvawe ne treba da se biraat po ubavinata, kapitalot, pritisokot koj bi se vr{el i navodnata srodnost na programskite i li~nite opredelbi na poedinci. Vistinskiot izlez od ovaa re`iserska eksplikacija, tolku zamrsena nebare Hi~kok ja pi{uval, vistinskoto naso~uvawe na zdravite sili treba da se ostvari po patot na slobodoumnosta, po patot na idealite na prethodnite generacii Makedonci i preostanati gra|ani na ovaa zemja, po patot na vistinskata evropska demokratija vo koja }e nema zatskriena avtokratija, vo koja }e nema prevez vrz o~ite na onie koi birale i izbrale. Kako do ova? Da se smognat iskreni sili kaj istomislenicite koi & mislat dobro na ovaa napatena zemja i na ovoj napaten narod za da se zadade posledniot udar vrz demonskite sili koi so svoite potezi i svesno prezemeni ~ekori rabotat na trajno destabilizirawe i dokraj~uvawe na najmladata evropska demokratija. Maratoncite papsaa od tr~aweto. Tie go tr~aat posledniot krug. Poslednite 360 stepeni od matemati~kiot krug se najte{ki i za tie {to tr~aat i za tie {to gledaat od tribinite. Da, no sepak krugot e posleden.