DVOJAZI^NI GLASA^KI LIV^IWA VO CELATA DR@AVA?

Nie, VMRO - DPMNE, isto taka i SDSM vo odnos na upotrebata na jazikot imame stav deka nazivot na glasa~koto liv~e treba da bide na makedonski jazik i negovoto kirilsko pismo, bidej}i glasa~koto liv~e sepak e javna isprava, a ne e li~en dokument. Vo odnos na javnite ispravi treba da se po~ituva faktot deka makedonskiot jazik e slu`ben jazik na celata teritorija na RM. [to se odnesuva do upatstvoto za glasa~koto liv~e, nie ~etiri partii se soglasivme deka treba da bide nadvor od glasa~koto liv~e, na poseben list na koj {to sekoj gra|anin, dokolku posaka i ima `elba da go dobie ova upatstvo, toa bi bilo pi{uvano na pove}e jazici, odnosno bi bilo napi{ano na makedonski jazik i na jazikot na site drugi pripadnici na zaednicite. Vo odnos na upotrebata na jazikot, nie od VMRO- DPMNE i od SDSM, se soglasivme imeto na partijata i na nositelot na lista da bide napi{ano na makedonski jazik i na jazikot na koja{to pripa|a partijata, odnosno na zaednicata. Problemot e vo toa {to albanskite partii baraat nazivot na glasa~koto liv~e na cela teritorija na Makedonija, osven na makedonski da bide i na jazikot na pripadnicite na drugata zaednica {to go zboruvaat nad 20 otsto od naselenieto, a toa e albanskiot jazik, veli zamenik ministerot za pravda, Trajko Veljanovski.

VMRO- DPMNE i SDSM ne se soglasuvaat vo odnos na pra{aweto po koj princip }e se biraat poniskite organi, odnosno regionalnite i op{tinskite izborni komisii.

Znaete, veli Veljanovski, deka do Sobranieto ima dostaveno predlog od Vladata, toa e principot na hierarhija- povisokiot organ go imenuva poniskiot. Predlogot do Sobranieto e Dr`avnata izborna komisija da gi imenuva regionalnite izborni komisii, kako ponizok organ. Regionalnata izborna komisija kako povisok organ ja imenuva Op{tinskata izborna komisija. Isto taka, Op{tinskata izborna komisija bi trebalo da gi imenuva izbira~kite odbori. Toj princip va`e{e i za vreme na lokalnite izbori, va`el i za vreme na pretsedatelskite izbori koga SDSM go donese Zakonot za izbor na pratenici. Zna~i, toa e toj princip koj se primenuva i vo drugite dr`avi- povisokiot go imenuva poniskiot organ.

Problemot, objasnuva Veljanovski, e vo toa {to SDSM pokraj ovoj saka da vovede nov princip so dvotretinsko glasawe da se izberat i se imenuvaat poniskite organi. Kon predlogot na SDSM se priklu~uva i PDP. Toa za nas i za DPA e neprifatlivo. Spored nas na toj na~in mo`e da dojde do blokada na izborniot proces. Dokolku ne se obezbedi dvotretinsko glasawe za imenuvawe na poniskite organi, ne }e mo`e da se formiraat organite. Ako ne se formiraat organite nema koj da gi sproveduva izborite. Nie i dosega uka`uvame deka so apsolutno mnozinstvo se izbiraat poniskite organi, a toa iskustvo mo`e da se komparira so drugite dr`avi. Ne znam zo{to SDSM go napu{ta toj princip i bara so dvotretinsko mnozinstvo da se izberat poniskite organi.

Vo odnos na pra{aweto dali, dokolku politi~kite partii ne mo`at da gi usoglasat svoite stavovi za izbornite zakoni, me|unarodnata zaednica mo`e da ponudi tekst, koj pak bi bil prifaten od partiite, gospodinot Veljanovski objasnuva deka me|unarodnata zaednica na pregovorite ponudila 4- 5 opcii za site pra{awa.

Koordinatorot na SDSM gospodinot Nikola Popovski, za ulogata na me|unarodnata zaednica vo izbornite zakoni veli: Imam vpe~atok deka me|unarodnata zaednica e dezorientirana i deka ne mo`e da najde mehanizam da go prinudi Georgievski da go sprovede toa {to treba.

Iako so ovie zakoni se docni, makedonskite partii ne zadocnija so me|usebnite obvinuvawa i kritiki vo odnos na pra{aweto koj na koj na~in }e gi sproveduva izborite.

Ve}e na site im e jasno deka me|u Georgievski i Ta~i postoi dogovor spored koj Ta~i }e gi potpi{e kontrolorite i ~lenovite na izbira~kite odbori vo makedonskite izbira~ki mesta kako negovi, iako tamu nema da ima kandidati. Taka, odnosot vo izbira~kite odbori }e bide tri sprema dva vo polza na VMRO- DPMNE. Ako se ima predvid deka zapisnicite ne mo`at da bidat validni ako ne gi potpi{at trojca od pete ~lenovi, toga{ stanuva kristalno jasno za kakvi izbori se podgotvuvaat VMRO- DPMNE i DPA. Za vozvrat, Georgievski }e mu obezbedi na Ta~i, celosno dvojzi~ni glasa~ki liv~iwa za site 1,6 milion glasa~i. Tie mo`at da go napravat toa za{to imaat 61 pratenik. Nie, sepak, i pod takvi nametnati uslovi }e izlezeme na izbori i }e gi dobieme, izjavi Nikola Popovski, koordinator na SDSM.

Za premierot Georgievski zabele{kite {to gi iznesuva SDSM za izbornite zakoni se eden otsto od ona {to go baraa.

Zakonot za izbori vo 99 otsto e napraven onaka kako {to bara{e SDSM, pa ne mora i poslednata decimala da bide po nivno. Zboruvame za zakon {to i samite go donesoa vo 1997/98 godina. Ako niv sega ne{to im pre~i vo ovoj zakon, toga{ kako ni be{e nam koga odevme na izbori vo 1998 godina, izjavi Georgievski.

Na tvrdewata na Georgievski deka re{enijata vo izborniot zakon se nameneti spored merkata na SDSM, Popovski izjavi deka Georgievski treba dobro da razmisli za sostavot na negoviot pregovara~ki tim.

I pokraj me|usebnite obvinuvawa VMRO- DPMNE mu ponudi na SDSM predizborno koalicirawe, odnosno zaedni~ka lista vo {estata izborna edinica, vo koja spa|aat Tetovo, Gostivar i Debar.

Go povikuvame SDSM pozitivno da odgovori na na{iot predlog, odnosno da zastane vo odbrana na dr`avnite interesi i da poka`e dr`avni~ko odnesuvawe. Vo sprotivno, kakva bilo druga odluka na SDSM }e ja smetame za neodgovorna i neseriozna, izjavi portparolot na VMRO- DPMNE, Vlatko \or~ev.

Popovski, koordinatorot na socijaldemokratite izjavi deka idejata za ova ponuda, koja, spored nego e apsurdna, vnimatelno }e bide razgledana. Vo javnosta strujat informacii deka vo SDSM stravuvaat oti idejata za koalicija na makedonskite partii vo {estata izborna edinica bi mo`ela da gi mobilizira albanskite partii da odgovorat na istoveten na~in.

Toa {to go ka`aa na presot na VMRO- DPMNE e pove}e politi~ki stav otkolku konkretna ponuda, a predlogot vo momentov ima pove}e nepoznanici, otkolku poznati raboti. Pretpostavuvame deka tie imaat ideja kako da go ostvarat toa, no nam dosega ni{to ne ni e ka`ano. Koalicijata e apsurdna ideja, no stanuva zbor za parcijalna lista i treba da vidime kakvi kandidati tie }e ponudat. Ako imaat namera da kandidiraat samo pravoslavni Makedonci, nie }e kandidirame Makedonci- muslimani i verojatno Srbi i Turci. Moj vpe~atok e deka VMRO- DPMNE so ovaa ponuda projavuva strav, za{to koga tie bi imale soznanija deka mo`at sigurno i ubedlivo da ne porazat nema{e da ima vakva ponuda- izjavi Popovski.

Spored SDSM, koaliciraweto na makedonskite partii vo Zapadna Makedonija nema bitno da gi smeni rezultatite od izborite. Brojkata od ~etiri pratenici od ovoj kraj, bi mo`ela da se zgolemi samo za u{te eden pratenik.

Predlogot na VMRO- DPMNE za zaedni~ki nastap so SDSM vo {estata izborna edinica, koja go opfa}a tetovsko-gostivarskiot region, za gospodinot Veljanovski e realen i bi trebalo da bide prifaten. Spored nego treba da se vodi smetka za toa deka ako Makedoncite vo tie regioni bidat raspar~eni na pove}e partii, nivnite glasovi ne }e mo`at da go otslikaat realniot broj na pratenici vo Parlamentot.

Iako se docni so izbornite zakoni, partiskite pretstavnici tvrdat deka rokovite ne se va`ni, pova`no e da se ima konsenzus za spornite odredbi i da se postigne kvalitet na zakonite.