SE U[TE NE SME DO KRAJOT NA KRIZATA

MARKOVSKI: Jas }e gi komentiram samo onie informacii koi proizleguvaat od armiskite strukturi. Nie kako Armija nikoga{ ne sme izlegle so informacija koja ne e stoprocentno proverena. Seto ona {to go imame ka`ano i za vleguvaweto na razni teroristi~ki grupi, od pomal ili pogolem obem vo RM, na mestata kade {to sme gi definirale, odnosno se registrirani vleguvawa, sekoga{ sme bile transparentni i otvoreno sme poso~uvale na tie nastani. Vo posledno vreme nie imavme eden takov obid kaj karaulata "Stra`a", vo kumanovsko-lipkovskiot region, i vrz osnova na ona {to se slu~i, zna~i so obidot za nivno vleguvawe so koj sakaa da provociraat i direktno da dejstvuvaat so vooru`uvaweto vrz na{ite grani~ari i karaulata, se sozdade edna specifi~na situacija kade {to moravme soodvetno da odgovorime na opasnosta {to proizleze od ovoj napad. Vo ovoj konkreten slu~aj stanuva zbor za petnaeset~lena grupa, na ~ii provokacii sosema profesionalno odgovorivme taka {to ja razbivme taa grupa.

Pomali grupi, od dve do pet lica, mo`e da se slu~i da vlezat nezabele`ano, bidej}i ja koristat konfiguracijata na terenot {to e na strana na kosovskiot del od SRJ. No, vo sekoj slu~aj, Armijata so razni takti~ki postapki i so rasporedot na karaulite na granicata se trudime kolku toa e mo`no pove}e da go onevozmo`ime. Od druga strana, pak, barame od KFOR, koj e odgovoren za drugiot del od kosovskata strana, so seta serioznost da prijde kon ~uvaweto na granicata. Vo svetot e poznato deka sekoja granica mora da se ~uva od dvete strani, a dokolku se slu~i samo edna zemja da ja ~uva, toga{ neminovno doa|a do razni prekr{uvawa na grani~niot re`im, {to nie eden dolg period go imame i so Republika Albanina, no i so SRJ vo delot na granicata so Kosovo.

Ovaa godina sme zadovolni kako KFOR seriozno ja prifa}a ovaa obvrska i ~esto razmenuvame informacii za mo`ni preminuvawa na teroristi~ki grupacii.

MARKOVSKI: Povtorno }e potenciram deka ne mo`am da zboruvam za ocenkite i za izjavite na NATO-strukturite koi gi davaa i o~igledno bea poinakvi vo odnos na na{ite, iako i tie vo svoite izjavi ne bea kategori~ni deka nemalo incidenti. Jas, na primer, izraziv edna nesoglasnost kon izjavite na odredeni rakovoditeli od NATO-strukturite koi rekoa deka stanuva zbor za ne taka seriozen incident. Za mene sekoj incident e seriozen, a negovata serioznost mora da se ocenuva vrz osnova na celite {to sakale da se postignat. Za sre}a, vo ovoj konkreten slu~aj na "Stra`a" nemavme nekoi posledici, ama nemavme zatoa {to na{ite vojnici profesionalno i blagovremeno odgovorija na teroristi~kata grupacija koja dejstvuva{e od samata grani~na linija me|u Makedonija i Kosovo. Ottuka i den deneska ja izrazuvam svojata lutina za toa {to }e se slu~e{e ako nie treba{e da o~ekuvame deka tie prvo treba da n# napadnat i da izvr{at atak vrz karaulata i da imame zaginati i raneti, a potoa pred nekogo da doka`uvame deka navistina ima obidi za vleguvawe vo Republika Makedonija, deka ima obidi za destabilizacija na severnata granica i deka kako rezultat na toa imame na na{a strana mrtvi ili raneti. Toa nie nikoga{ nema da go dozvolime. So na{eto blagovremeno reagirawe }e se potrudime da ja obezbedime granicata i nikoga{ nema da dozvolime kakov bilo poseriozen atak koj }e ima slo`eni posledici vrz na{ite grani~ari.

MARKOVSKI: Mislam deka stanuva zbor za eden golem Proekt vo smisla na stabilizirawe na ovoj del od kriznoto `ari{te. Taa ideja potekna tokmu od Ministerstvoto za odbrana i od ARM. Nie gi razbirame potrebite na ovie gra|ani koi vo edno drugo vreme, vo Jugoslavija koga be{e edinstvena teritorija, imaa odredeni ekonomski interesi. Tie bea povrzani ili naso~eni kon Vitina i nekoi gradovi {to se poblisku vo pravec na Kosovo, otkolku kon Kumanovo, odnosno Skopje. Od tie razgovori, koi vpro~em so selanite gi vode{e ministerot za odbrana, prof. d-r Vlado Popovski, be{e konstatirano deka so otvorawe na eden grani~en premin kaj Tanu{evsci vo mnogu bi se kanalizirale rabotite za edni normalni uslovi za `iveewe. Potrebite na ovie selani da odat do Vitina, da pazaruvaat, odnosno da kupat stoki - da se razbereme Vitina e samo sedum do osum kilometri od grani~nata linija, dodeka pak Skopje e odale~en 25 kilometri - navistina se ekonomski opravdani i logi~ni. Zatoa smetame deka so kanaliziraweto na vakvite potrebi vo golema merka }e ovozmo`ime edna situacija koja nema da provocira incidenti so selanite. Kolku i kako }e bide sfatena ovaa ideja, }e vidime preku nejzinata realizacija, iako denovive raznorazni "dobronamernici" se oglasuvaat i davaat do znaewe deka takvata ideja, otvoraweto na grani~niot premin, pretstavuva u{te edna laga od makedonska strana. Me|utoa, ovie nevistini vpro~em imaat za cel da zabo{otat nekoi drugi raboti koi se povrzani so protegawata na grani~nata linija. Zatoa avtoritetno i sosema odgovorno tvrdime deka ovoj grani~en premin vo mnogu }e pridonese za samite selani, koi vakvo sli~no mislewe iska`aa vo pregovorite so ministerot, no ne bea pod pritisok na odredeni razni politi~ki i kriminogeni strukturi, tuku poa|aa od osnovnite ~ove~ki potrebi.

MARKOVSKI: Ako se gleda konfiguracijata na terenot, odnosno ako se gleda prostiraweto na grani~nata linija, ovoj teren zaslu`uva golemo vnimanie i nie kako vremen objekt go koristeveme porane{niot nabquduva~ki objekt, punktot na UNPREDEP. No, vo tekot na borbenite dejstvija, od razni pri~ini, pred s# bezbednosni, gi povlekovme vojnicite od ovoj objekt. Sega vo dogovor so me|unarodnite strukturi na koi im dadovme do znaewe deka ovoj prostor e mnogu biten za bezbednosta na granicata od ovoj del na Makedonija, zapo~navme so izgradba. Napraveni se site proekti za izgradba na karaulata i o~ekuvame naskoro taa da bide postavena na ova mesto. Me|utoa, do ovoj moment ne dozvolivme i ovoj del da bide nekontroliran. Nie so razni takti~ki postapki na na{ite grani~ni organi i so patrolirawe po ovoj teren, ja obezbeduvame granicata. Sakam da ka`am deka ne postoi nitu eden metar na grani~nata linija koja e ostavena i tuku taka e obezbeduvana, samo {to toa nekade se pravi so patroli, a nekade so drugi takti~ki postapki {to se primerni za grani~nioto nabluduvawe.

MARKOVSKI: Pred s# treba da se razjasnat nekolku raboti. Planot za vra}awe na policijata vo kriznite regioni podrazbira vra}aweto na policijata da bide obezbeduvano so pomo{ na NATO-silite i OBSE kako posmatra~i, no borbenoto obezbeduvawe na site ovie strukturi pri nivnoto vra}awe vo naselenite mesta go vr{i Armijata na RM. Zna~i, tuka e to~no precizirana obvrskata na Armijata. Taa vr{i borbeno obezbeduvawe, {to se veli za ne daj Bo`e, dokolku se slu~i ne{to nepredvideno. Ovie pozicii ni ovozmo`uvaat blagovremeno Armijata da reagira i na bezbeden na~in i da gi izvle~e ovie strukturi koi se vra}aat vo naselenite mesta. Istiot toj Plan predviduva deka ARM toa }e go pravi s# do onoj moment dodeka ne se postigne postojana 24 ~asovna kontrola na teritorijata od strana na policiskite strukturi. Kako {to e poznato, policiskite strukturi ve}e ja vospostavija taa kontrola i Armijata soglasno procenkite za bezbednosta na teritorijata vr{e{e odredeni sogleduvawa i taka na primer, gi povlekovme na{ite pozicii od Ropaqce i od Umin Dol. Me|utoa, imame nekoi odredeni pozicii koi zaradi nivnata strate{ka va`nost i poradi s# u{te nekompletnata bezbednosna sostojba vo RM, vo ovoj moment ne e mo`no da se povle~at poziiciite na ARM na Kaleto vo Tetovo, vo Ala{evce i na nekoi drugi mesta. Zatoa, treba da se uka`e deka ne doa|a predvid voop{to Armijata da se povle~e od granicata, iako ima i takvi barawa od odredeni strukturi. Za vakvo ne{to ne mo`e da se razgovara. I u{te ne{to, ARM }e gi povlekuva svoite sili samo vrz osnova na sopstveni procenki i analizi koi potoa }e bidat prezentirani pred pretsedatelot kako vrhoven komandant i vrz osnova na site tie naredbi taa }e postapuva kako {to }e bide nalo`eno. Zaludni se barawata, od koi i da bilo strukturi, doma{ni ili stranski, od koi bilo pri~ini, dobronamerni ili nedobronamerni, deka Armijata zdravo za gotovo }e go prifati takvoto barawe. Armijata }e se povle~e samo toga{ koga }e proceni i koga }e mo`e da potvrdi deka bezbednosta vo Makedonija e na mnogu dobro nivo.

MARKOVSKI: Mo`ebi po malku }e bide ~udno {to }e se pofalam deka transformacijata na Armijata ne samo {to odi po planot, tuku se odviva i pozabrzano. No, nie vodime smetka deka ne treba da se brza samo za da se poka`e deka toa navistina mo`e da se napravi vo {to e mo`en pokratok period, tuku ednostavno gi postignuvame zacrtanite normi. Ovaa godina treba da za`ivee General{tabot i toj ve}e e vo funkcija. Minatata godina ja formiravme grani~nata brigada, prethodno ja oformivme Prvata pe{adiska brigada, vo tek sme da ja formirame Vtorata pe{adiska brigada koja treba da za`ivee vo garnizonot Ki~evo. Na{ata cel e vo 2007 godina da ja vidime Armijata, ili vooru`enite sili na RM, vo edno potpolno novo ruvo koja }e bide so site karakteristiki na edna mala, no sovremena Armija i koja vo potpolnost }e mo`e da odgovori na predizvicite od bezbednosten karakter {to se postavuvaat pred nea.

MARKOVSKI: Moram da bidam iskren deka kako pripadnik na ARM, ~ija osnovna struka mi e vozduhoplovstvoto, dolgo godini bev nezadovolen od odnosot na dr`avata kon Armijata i nejzinoto doopremuvawe. Ova go temelam vrz osnovnata pouka - ako vie imate stru~waci, a nemate sredstva i oprema, toga{ tie ne mo`at da dojdat do izraz. Toa vsu{nost se potvrdi minatata godina koga na{ite vozduhoplovni strukturi gi dobija i helikopterite i avionite i koga vo nesre}no vreme ja poka`aa seta svoja stru~nost, ja branea dr`avata, a toa ne go pravea vrz osnova na razni ve`bovni aktivnosti. Tie toa odli~no si go napravija. [to se odnesuva do odredeni informacii, a del od niv se poluvistini ili {pekulacii, {to kru`ea denovive vo javnosta, moram da potenciram deka sekoe sredstvo, posebno vozduhoplovite koi poradi nivnata specifika i sigurnost moraat da bidat podgotveni, imaat opredelen resurs. Toj resurs, poradi borbenite dejstvija, be{e vo pogolema merka tro{en, otkolku {to toa normalno bi se odvivalo niz ve`bovni aktivnosti. Zatoa dojdovme do problemot deka tie treba da se servisiraat. No, servisiraweto na vozduhoplovite i nivnata ispravnost sepak treba da se gleda niz dve kategorii. Koga }e se istro{at odredeni delovi, vrz osnova na nivnata upotrebna satnica, ili vrz osnova na nivnata zastarenost, nie moravme da iznajdeme mo`nosti za servisirawe na sredstvata. Nie nemame takvi strukturi i kapaciteti i zatoa moravme da se dogovarame so stranskite partneri. Normalno, vo pregovarawata za Makedonija e bitna i cenata i procedurata koja treba da se po~ituva. Na nekoj toa mo`ebi mu izgleda ~udno, no procedurata na servisirawe mora da bide na nivoto na koja go zaslu`va sekoj vozduhoplov.