PO ZAMRA^UVAWETO

Beskompromisnata popustlivost i egzibicionizam na zalutanite li~nosti vo dr`avnite institucii koi gi le~at kompleksite so neiz`iveani raboti vrz tilot na izgladnetite gra|ani e pove}e od poni`uva~ko, pod sekoe dostoinstvo, pod sekoj ~ove~ki instinkt. Vo edna dr`ava koja go ima predznakot demokratska i suverena treba da se znae redot i poredokot, koi raboti smeat da se pravat, a koi ne smeat, koi lu|e treba da vodat, a koi treba da bidat vodeni. Kaj nas rabotite se kalabalak. Ne se znae ni koj pie, ni koj pla}a. Obidite za nova politi~ko-bezbednosna destabilizacija na Republika Makedonija dobija na intenzitet.

Staro-novite garnituri pravat zatskrieni samiti na koi gi dogovaraat novite metodi za natamo{no slabeewe i ru{ewe na temelite na dr`avata pod pokrovitelstvo na parite, mo}ta i vlijanieto koe go imaat vo bezbednosnite strukturi so koi gi pla{at gra|anite. Za kakov totalitarizam stanuva zbor? Politi~kata prostitucija se razvi do stepen na masovnost i vo obi~nite sloevi koi za pet gro{a si go mestat zadnikot pred nivnite pritisnuva~i i stanuvaat `igosani. No, sramot utre }e gi sledi od postapkata so koja za minoren iznos si go prodale avtoritetot i ~ove~koto dostoinstvo. Sudniot den na izborite se bli`i, ne{tata stanuvaat mnogu pojasni otkolku minatata godina. Kriminalcite po~nuvaat da gi otvoraat pandorinite kutii i da im gi soop{tuvaat na gra|anite site dilemi koi postoeja do pred izvesen period. Koj so kogo se dru`el, koj vo kogo pukal i zo{to, koja bila celta na pukaweto. Blokovite stanuvaat po~isto izdvoeni, so poostri granici. Se definiraat orientaciite i na onie od levo i na onie od desno. Starite {emi na prijatelstva ne se menuvaat. Ostanuvaat re~isi stoprocentno isti. Nitu vojnata, nitu krvta na zaginatite ne gi promeni. Takov ti bil dogovorot u{te ottoga{.

Kolku e perverzna igrata na Georgievski i negovite pratenici marioneti vo Parlamentot okolu negovata ideologija na sodejstvo so rastura~ot na makedonskoto tkivo, najsofisticiraniot na Balkanot, Arben Xaferi. Kako e mo`no da se manipulira na najamaterski na~in so gra|anskite masi na eden perfiden na~in od koj nikoj ne bi imal polza? Kako Bo{kovski i Georgievski }e dadat naredba za uni{tuvawe na teroristi~ki grupi koi im gi pra}aat nivnite koalicioni partneri koga istite tie grupi denes sedat vo politi~kite klupi na vlasta? Mo`no li e seto ova {to ni se slu~uva da ni se slu~uva? Ja imame najgolemata teroristi~ka vlast vo cela jugoisto~na Evropa za koja i t.n. me|unarodna zaednica ne dava nekoi negativni ocenki. Naprotiv, kako da & odgovaraat site ovie procesi koi momentno se odvivaat so integracijata na navodno razoru`anite bandi vo instituciite na dr`avniot sistem.

Zo{to patriotite mol~at i go dozvoluvaat toa? Igrata na najgolemata parlamentarna partija e razotkriena, nema pove}e ~ovek, nitu dete koe ne znae {to se slu~uva so nekoga{nite najgolemi Makedonci kako {to se narekuvaa. Seto bilo maska so koja preku prevezot na patriot{tinata trebalo ne{to drugo da se napravi. ]e se navratam na edna misla od pred nekolku meseci na eden aktuelen politi~ar vo zemjava koj vo presret na sobraniskite izbori naesen re~e deka izbori nema i voop{to da ima dodeka Makedonija ne se federalizira, zatoa {to toa bilo zacrtano vo proektot na aktuelnite vladeja~ki garnituri. Po malku sme{ni ni izgledaa vakvite pretpostavki vo zimskite meseci imaj}i predvid deka so Ramkovniot dogovor s# e zaokru`eno, pa ottuka toa bi bilo samo edna fantazija ili fenomen kako {to miluva nekoj da re~e so koi samo odredeni strukturi se zala`uvaat i sobiraat marketin{ki poeni. No, vremeto poka`uva ne{to sosema poinakov tek na nastanite.

Potegot na Vladata so koj se nudi opcija da se vovedat dva paso{a vo Republika Makedonija, eden za Albancite, a drug za Makedoncite i site drugi jasno i nedvosmisleno poka`uva kolku dov~era{nite {pekulacii na t.n. nerelevantni politi~ki li~nosti i analiti~ari stanuvaat verodostojni podatoci. Protnuvaweto na terminot "federalizacija" vo uvoto na obi~niot gra|anin i negovata ekspanzija po mediumite samo mu ovozmo`uva na albanskiot vo`d Arben Xaferi pobrzo da go ostvari ona {to go naumil dokolku nekoj predvreme i vo vistinskiot ~as ne mu se ispre~i na patot na koj se rasposlal. [ireweto na informaciite za federalizacija na dr`avata preku vakvite institucionalni predavni~ki proekti i fa}aweto na opozicijata vo klopecot na takvite proekti samo go dobli`uva radikalniot albanski korpus so~inet od politi~ki i voeni elementi do raskolnicite od me|unarodnata zaednica.

Kade le`i krupnata dimenzija od problemot? Pretstavnicite od Zapadot Le Roa, Holms i Batler barem kako {to javno soop{tija se protiv kakva bilo varijanta koja bi ponudila dva paso{a po etni~ki princip {to bi zna~elo otstapuvawe od dogovorenoto. "Samo eden paso{, samo eden paso{" - vika{e Holms pred Sobranieto. Mo`no li e vo periodot {to pretstoi stavot na me|unarodnata zaednica da reterira? Najgolemata opasnost le`i vo faktot {to zad obidot za federalizacija na dr`avata ne stojat samo albanskite politi~ki sili, tuku i del od makedonskite. Nevideno e vo nitu edna zemja dosega nose~kiot stolb na dr`avata, vlasta namerno i svesno da go urne temelot so koj se krepi celata ku}a.

Ako VMRO-DPMNE ne e za federalizacija na Republika Makedonija, toga{ kako da go protolkuvame faktot {to istata taa partija od koja e sostavena polovinata od makedonskata Vlada go ponudi Proektot za dva paso{a, koj pak spored principite na me|unarodnoto pravo dvata paso{a zna~at i dve edinici so ramnopraven status vo federalen oblik? Begaweto od sodr`aen i kompleten odgovor na ova pra{awe }e zna~i samo potvrduvawe na tezata na mnogubrojni politi~ki i gra|anski sili deka namerata na partiite od vlasta ne e ni{to drugo, tuku podelba na Republika Makedonija po etni~ka osnova. Proektot se turka pred izborite i spored nekoi soznanija treba da bide zavr{en pred izborite, ako i voop{to gi ima. Sposobnostite na politi~kite sili od sprotiva da smenat ne{to dokolku ima vistina vo ovoj proekt se svedeni na nula. Dr`eweto samo na pres-konferencii na koi se ka`uva deka ova i ona n# o~ekuva i samo se kritikuva bez da se ponudi izlezno re{enie od haosot, ne pridonesuva za realno pozitivno re{avawe na krupnite skandali i udari vrz dr`avata, tuku naprotiv & se dava prostor za manevrirawe na politi~ko-voenata elita da pravi u{te mnogu poskandalozni potezi od koi stradame site.

Go dostignavme li vrvot na sramot i potcenetosta, ima li u{te mnogu do dnoto kon koe pa|ame? Na ova pra{awe najtemelno }e ni odgovorat izrodite koi na sekoj mo`en na~in se distanciraat od korenite svoi, od narodot svoj, od minatoto svoe, zaboravile {to bile do v~era, od kade doa|ale i od kogo lebot go jadele. Razdavaweto na makedonskoto bitie na nekoj {to nitu na son ne bi mu pripadnalo, ima po malku fa{isti~ka dimenzija i se izedna~uva so ideite na najgolemite nacionalisti od minatiot vek koi diveeja vrz malite i nevini narodi. Predizbornite ujdurmi vo devedeset i osmata ne smeeme da dozvolime da ni se preslikaat i po ~etiri godini. Takvata alternativa }e n# porazi u{te na startot na novoto breme koe zapo~nuva na 16 septemvri. Ovoj datum mo`ebi }e bide posvetol od mnogu prethodni vo makedonskata istorija. No, tie bile svetli zatoa {to nekoj so upornost i borba gi izdignal na piedestalot na dostoinstvoto i hrabrosta na makedonskiot narod i zemja.

Pomra~uvaweto na sonceto mo`eme da go vidime edna{ vo nekolku vekovi, retki se generaciite koi mo`at da bidat svideteli na gletkata. Za sre}a, politi~kite promeni se mnogu po~esti otkolku ovie kaj sonceto. Da se nadevame deka po site zamra~uvawa koi ni se slu~ija, sonceto povtorno vistinski }e n# ogree. Po zamra~uvaweto site }e znaeme kade sme i so kogo sme, kogo }e zadr`ime, a kogo }e otpu{time. Bez toa otidovme kurban vo nepovratot i vo istorijata.