INICIJATIVNIOT ODBOR - NAJVISOKO TELO NA CRKOVNIOT @IVOT VO MAKEDONIJA

Ovoj Inicijativen odbor stanuva najvisoko crkovno telo koe go rakovodi crkovniot `ivot vo

Makedonija s# do 1958 godina - veli gospodinot Done Ilievski. Kako prv ~ovek na ova telo s# do 1958 godina e prota Nestor Popovski. Ova go podvlekuvam zatoa {to ponekoga{ kaj nas se preskoknuvaat nekoi imiwa od nerazbirlivi pri~ini, iako istorijata nikoj ne mo`e da ja preprava. Kakva doverba dobil prota Nestor Popovski toga{ najdobro zboruva brojot na glasovite. Toj ima 82 glasa, a toj vedna{ po nego ima 59 glasa. Toa poka`uva kakov ugled imal prota Popovski me|u sve{tenstvoto. Ovoj Inicijativen odbor sega prodol`uva da traga po re{enija za da se realiziraat odlukite vo Rezolucijata. A toa e da se baraat kandidati za episkopi, za{to koga sve{tenici upravuvaat sami so sebe, toa e prezviterijanska crkva, ne e episkopalna, a pravoslavnite crkvi se episkopalni i soborni, spored kanonite. Toga{ po~nuvaat "tantalovite maki". Srpskata Crkva vr{i pritisok taa da nazna~uva svoi sve{tenici vo Crkvata vo Makedonija, taka {to se javuvaat ogromni problemi. Za Srpskata crkva nie u{te sme "Ju`na Srbija", odnosno taka tie nastapuvaat. Za seto vreme se insistira da se vratat srpskite vladici vo Makedonija, osobeno mitropolitot Josif koj e poznat ~etni~ki vojvoda. Se insistira najmnogu na toa i tuka se kr{at kopjata s# do 1958 godina. Vo 1947 godina se vra}a patrijarhot srpski Gavrilo Do`li} od emigracija i so posebna Odluka na Sinodot na Srpskata crkva ne se priznava nikakva samostojna crkva vo Makedonija. Tie baraat da se vrati crkovniot `ivot i crkovnata organizacija vo Makedonija onaka kako {to bilo do 1941 godina, odnosno Makedonskata Crkva da bide pod jurisdikcija na Srpskata Crkva. Site takvi raspravii traele 12 godini. Me|utoa, Inicijativniot odbor uporno se dr`el za Rezolucijata i se borel za nejzino realizirawe. ^lenovite na Inicijativniot odbor se zalagaat da se izvr{i izbor na domorodni makedonski episkopi. Problemot so izbor na makedonski episkopi e mnogu seriozen, za{to niv mo`e da gi hirotonisa, da gi posveti za episkopi samo vladika. Takov episkop toga{ vo Makedonija nemalo.

Inicijativniot odbor za organizirawe na MPC - najvisoko crkovno telo od 1946 do 1958 godina.

Vo 1950 godina umira srpskiot patrijarh Gavrilo i se izbira drug patrijarh - objasnuva gospodin Ilievski. Za srpski patrijarh se izbira Vikentije, koj bil episkop vo Zletovsko-strumi~kata eparhija do 1941 godina. So negovoto doa|awe za patrijarh se javila nekoja nade` deka so nego }e mo`e ne{to da se napravi, da se postigne nekakov dogovor. Toj ne otstapi od toa Makedonskata Crkva da ostane pod jurisdikcija na Srpskata Crkva, no go prifati baraweto i duri se zalo`i da se izberat makedonski domorodni episkopi. I vo vremeto koga jas vlegov vo Komisijata za verski pra{awa vo Makedonija, borbata se vode{e tokmu za izbor na makedonski domorodni episkopi, a celiot crkoven `ivot go rakovode{e Inicijativniot odbor, koj razvi edna aktivnost so koja ne samo {to se odr`uva{e crkovnata organizacija, tuku i se napreduva{e. Se re{avaa site mo`ni problemi - materijalni, kadrovski, organizacioni i drugo. Seto toa go vr{e{e Inicijativniot odbor. Toj stana glava na crkovniot `ivot, odnosno ona {to za druga crkva zna~i episkopat. Toa e eden fenomen. Vo `argonot se veli: vladici te{ko izleguvaat na kraj so popovi, a ne popovi so popovi. Me|utoa Inicijativniot odbor uspea navistina da odr`i eden red i disciplina i vo 1958 da ja predade svojata funkcija na izbraniot poglavar na Makedonskata pravoslavna crkva vo polna organiziranost i sposobnost da prodol`i `ivotot na Crkvata. Se veli deka na{ata Crkva toga{ mo`ela da se sporeduva so najorganizirani crkvi. Toa e baraweto, toa e `elbata, toa e duhot na makedonskite sve{tenici i vernici da se opstane so toa {to }e se prifati mesto arhiepiskop, mesto vladika da se slu{a pop, ama da bide makedonski. Toa e edna karakteristika za Makedonskata Crkva koja ostanuva kako istoriski fakt. Pokojniot arhiepiskop Dositej mnogu pati im oddava{e priznanie na ovie sve{tenici i im vele{e: "Vie bevte odigrale spasonosna uloga za Crkvata vo Makedonija vo edno te{ko vreme". A site nie znaeme kakvo be{e vremeto po vojnata - postrevolucioneren period, druga ideologija, potisnatost, vklopenost vo ramki na dozvoleno i zabraneto vo crkovniot `ivot. No, i pokraj toa, se odr`ala edna silna organiziranost na Crkvata.

Moeto doa|awe, moeto prvo soo~uvawe so crkovnite problemi be{e so Inicijativniot odbor - dodava g-n Ilievski. Verojatno poradi mojot pristap i poradi soznanieto deka sega ima i dr`avna komisija, ~lenovite na ovoj Inicijativen odbor vo mene vidoa ~ovek so kogo mo`e da se razgovara i bev mnogu dobro prifaten od niv i mi otvorija s# {to imaa vo arhivite. Pokraj ona {to go nau~iv od teorijata, od literaturata, za crkovniot problem mnogu nau~iv preku arhivata, preku silata, preku iskustvoto na crkovnite lu|e od Inicijativniot odbor, a pred s# od prota Nestor Popovski. Mesec dena pred negovata smrt se vidov so nego, go posetiv doma i mi re~e: "E, drugar Done, otkako dojde ti, nie nitu edno pismo ne prativme bez da go vidi{ i ti i ne napravivme nitu edna gre{ka, ni crkovna ni politi~ka". Sorabotkata be{e dobra. Jas kolku {to bev vo Komisijata, tolku bev i vo Mitropolijata. No, vo sekoj slu~aj te`i{teto na mojata rabota be{e crkovnoto pra{awe, odnosno crkovniot `ivot. Jas se vklopiv vo taa problematika i zaedno so ~lenovite na Inicijativniot odbor se dogovaravme za site mo`ni predlozi, dogovori, pregovori, izbori na kandidati za episkopi i drugi pra{awa. Fakti~ki jas, iako bev od Komisijata, u~estvuvav vo rabotata kako del od toj Inicijativen odbor. Jas rabotev so soznanieto deka toa e moja Crkva, na{a Crkva. Za sre}a moja, pretsedatelite na Komisijata ne mi se me{aa mnogu vo rabotata, za{to tie nikoga{ ne mo`ea da navlezat vo tie finesi na crkovnoto ustrojstvo, na crkovnite kanoni, na crkovniot `ivot kako {to jas uspeav da navlezam. I tokmu zatoa s# mi be{e prepu{teno mene, no za site raboti sekoga{ gi informirav ~lenovite na Komisijata. Moram da im oddadam priznanie na site {to bea vklu~eni vo taa rabota, za{to site rabotevme kako edno telo, kaj site dopre soznanieto deka treba da gi vlo`ime site sili za da se istera rabotata do kraj, da imame i svoja Crkva. Toa e edna dimenzija koja }e im zadade mnogu problemi na idnite hroni~ari koi }e treba da go prou~uvaat toa pra{awe kako mo`elo vo edno vreme koga vo dr`avata vladee marksisti~ka ideologija, istovremeno da se vodi takva `ilava borba za samostojna Crkva. Osobeno {to seta taa borba i site tie polemiki se vodea so Srpskata Crkva. Moram da ka`am deka makedonskoto sve{tenstvo mnogu rano se vklopi vo edno profesionalno zdru`enie kako Sve{teni~ko zdru`enie, a postoe{e sorabotka so srpskoto Sve{teni~ko zdru`enie. Kaj srpskoto sve{tenstvo dominirale pozitivnite sili koi u~estvuvale vo NOB i mnogu brzo se dojde do me|usebno razbirawe. Za razlika od Episkopatot na Srpskata Pravoslavna Crkva, odnosot na srpskoto sve{tenstvo preku Zdru`enieto odi vo prilog na aktivnostite za barawe na Makedonska Crkva so svoi domorodni episkopi.

Po doa|aweto na Vikentije za srpski patrijarh, se vrati nade`ta deka so toj ~ovek }e mo`e ne{to pove}e da se napravi - dodava gospodinot Ilievski. I toj navistina be{e mnogu poumeren za razlika od porane{niot patrijarh, a tuka se vpletija i intervenciite i aktivnostite na srpskata ~etni~ka emigracija do sve{teni~kiot Sobor na Srpskata Crkva od poznatiot episkop Nikolaj Velimirovi}, koj be{e emigrant vo Wujork. Od nego i od Slobodan Jovanovi}, eks-premierot vo kralska Jugoslavija, se isprateni pisma do Arhierejskiot Sobor na Srpskata Crkva so koi baraat vo nikoj slu~aj da ne se dozvoli da ima Makedonska Crkva i velat deka ne smee da se dozvoli da se izgubi i "Ju`na Srbija". No, tuka vo Makedonija s# po`estoko e baraweto na crkovnite lu|e da imame pogolema crkvenost vo smisla na svoi domorodni episkopi i svoja Crkva. I tokmu zatoa seto vnimanie be{e posveteno tokmu na toa da se dojde do svoj makedonski episkop.