SAMARI PROTIV UROCI I MALERI

U{te kako mal tatko mi me odbra mene, a ne mojot postar brat, da go u~am zanaetot od koj `ivee{e na{eto semejstvo, ni raska`uva Nikola Nikoloski, ili ~i~ko Kole kako {to go vikaat prijatelite. Samarite do den dene{en ostanaa moe sekojdnevie. Dodeka tatko mi be{e `iv imavme pogolem, prostran du}an, na druga lokacija i toga{ imavme mnogu rabota, konstatira Nikola.

Maliot du}an na samarxijata se nao|a vedna{ do nekolkukatnata ku}a koja ja deli so svojot postar brat i vnucite. Vo nego se smesteni ve}e izrabotenite samari, naredeni se alatite za rabota, yidovite se ukraseni so ve}e izbledeni fotografii od Kole i posteri na devojki. Centralno mesto zazema edna starinska pe~ka koja zimno vreme gi topli koskite na Nikola, kako {to veli samiot.

Na drvena podloga pokrenata kako mala "bina" rasfrlana e slama i tuka e naj~estoto mesto kade ~i~ko Kole ja polni slamata vo vre}i, go pravi kosturot na samarot od oformenite drva, celosno go sklopuva i na kraj go ukrasuva so mali cvetovi od skaj. Tie ukrasi, kako {to podocna doznavme, bile protiv "uroci i maleri", za za{tita na kowot ili magareto.

Vo za~adenata prostorija, polna so paja`ini, 62-godi{niot Kole go delka{e drvoto potrebno za izrabotka na kosturot na samarot, a negovi posetiteli bea Tase koj vlegol vo svojata devetta decenija od `ivotot i Jakov koj, kako {to veli, e "za vlakno pomlad" od Taseta.

Ne mo`am da re~am deka ne se vadi leb od zanaetov, veli Kole i ni ka`uva deka cenata na eden samar e 50 evra i zavisno od sezonata, pobaruva~kata e pogolema ili pomala. Naj~esti kupuva~i se selanite od planinskite sela, kade kowite i magariwata se s# u{te "prevozno sredstvo". Dodeka muabetevme vo du}an~eto vleze eden sosed koj go zamoli Koleta za pomo{ na prijatelot Tur~in koj ja ima{e povredeno nogata. So nekolku zafati, "krcnuvawe" na kolenoto Kole ja prevrza nogata na povredeniot. Tur~inot koj vleze so vidlivi bolki i ma~no odewe, izleze so lesni ~ekori zablagodaruvaj}i mu se na Koleta za pomo{ta.

Ova go pravam od "sebap". Me nau~i u{te pred nekolku godini eden rodnina koj isto taka umee{e da lekuva ekstremiteti koi se is~a{eni. Go vikaa "`elezni~ar" i koga nemaa fajde od lekari lu|eto doa|aa kaj nego, a denes kaj mene, raska`uva samarxijata - krepija Nikola koj za uka`anata pomo{ ne bara pari, a ako nekoj ne{to ostavi toa e od blagodarnost.

Izrabotkata na samar e ma~na rabota i ovoj zanaet eden den }e nema koj da go prodol`i

Kaj Kole skoro sekojdnevno doa|a nekoj koj ima maka, povreda na nekoj ekstremitet. Ako stanua zbor za "skr{enica", za {to Krepijata ne mo`e da pomogne, povredeniot mora na lekar. No, ako ne{to e "is~a{eno" ili "istegnato", toga{ Kole go znae lekot. Gi vra}a koskite vo prvobitnata polo`ba, gi opu{ta `ilite. Potoa ekstremitetot se prevrzuva so krpa i Krepijata prepora~uva na mestoto bolniot da si stavi se~kan kromid koj go spre~uval otokot.

Kaj mene baraat pomo{ od najmalo do najstaro, a najte{ko mi e so malite deca koi ne znaat to~no da mi ja ka`at makata, veli Kole. Gospod da ni go po`ivee Krepijava, blagoslovuva edna sosetka koja ni ka`a kolku Kole im pomognal koga nejzinoto devoj~e zamaluvalo od bolki vo rakata, a lekarite samo se ~udele. Edinstveno Nikola znael da ja izlekuva povredenata i bolna raka.

Rabotnoto vreme na samarxijata Kole e od utro do mrak, vo zavisnost od pora~kite i od sezonata. Pokraj toa {to izrabotuva samari, toj i poprava o{teteni i stari, a za siroma{nite ima za prodavawe poevtini, no pomalku kvalitetni. Ako nema lu|e vo du}an~eto ~esto e prisutno i ma~eto - galeni~e na Nikola so koe toj ~esto znae da promuabeti. Ma~eto prede pokraj samarxijata koj del od svojot pojadok go deli so nego.

Denovite vo dru`ba so prijatelite minuvaat pobrgu, iako sekoj den mi e ista prikazna, ka`uva Nikola Nikoloski.

Nave~er ~esto odi vo bliskata ~ajxilnica kade pokraj piewe ruski ~aj, se igra i edna mo{ne popularna igra nare~ena "oksan" koja e ostanata u{te, kako {to velat gostivar~ani, od "tursko vreme". So prijatelite ~esto muabetat za `ivotot nekoga{ vo Gostivar. Vremeto koga bile mladi i odele na "matinea" i igranki, za ubavite devojki koi, kako {to pofalno ni ka`uvaa, se "lepele" za niv. Razgovorot ~esto se prenaso~uva na dene{nata mladina vo gradot i kako {to toa e voobi~aeno, istata se kritikuva deka ne znae da se zabavuva kako Kole, Jakov i Tase na vremeto koga bile mladi. Tase ~esto znae da po~ne da zboruva i za politika, da komentira i da kritikuva, a drugarite vnimatelno go sledat.

Nikola Nikoloski ne bil vo mo`nost vo mladosta da si ja odbere profesijata. Nekoj moral da prodol`i so semejnata tradicija, da mu se najde na tatkoto - samarxija. Od dvete ma{ki deca vo semejstvoto "~esta" ili "obvrskata" mu pripadnala na Kole.

Mojot sin ne saka ni da slu{ne da stane samarxija, a isto e i so dvajcata sinovi na brat mi. Kako da se sramat od zanaetov. Koga jas bev mlad bea drugi vremiwata, tatkoto se slu{a{e i se po~ituva{e. Dene{nava mladina razmisluva poinaku, po malku nata`eno ni izjavi Kole.

Na na{iot razgovor se priklu~i i postariot brat na samarxijata koj e penzioner, a koj tatkoto go dal da u~i gimnazija i podocna stanal slu`benik. Razgleduvaj}i stari fotografii, bra}ata si spomnuvaa za roditelite, za porane{niot du}an i za po{irokoto semejstvo.

Vo du}anot ve}e se nayira{e mrak. Paja`inite, fotografiite na yidovite stanuvaa s# potemni, dojde vreme da si odime i otkako izlegovme pred du}anot, se zboguvavme so na{iot doma}in. Toj go zaklu~i du}an~eto i se upati kon svojot dom. Maloto galeni~e se metka{e okolu nozete na samarxijata i toj pobrza zaedno so svojata doma}inka da ve~era.