IGRA SO ^ISTA OPCIJA

KARANGELESKI: To~no e deka inicijalnoto jadro za sozdavawe na na{ata partija e od trojca pratenici, eks-pripadnici na DA. Profesor Savo Klimovski, re`iserot Stole Popov i jas bevme osnova~i na DC. Kaj nas vladee{e nezadovolstvo od sproveduvaweto na programata i orientaciite na DA, pa i vo site sferi koi duri od 1999 godina sme gi ka`uvale s# so namera da se popravi funkcioniraweto na partijata. Od druga gledna to~ka, nie po~navme, se obidovme (zboruvam za nas trojca) kon krajot na 1999 godina da stimulirame eden koalicionen dogovor, bidej}i koalicijata ne funkcionira{e po odredeni pravila. Na primer, sekoj minister si rabote{e za sebe, ne postoe{e edna konzistentna politika na Vladata. Koga stanuva{e zbor za nekoi, da re~eme zakoni, nie imavme sprotivni gledawa od na{iot koalicionen partner. Jas kako koordinator na prateni~ka grupa u{te vo juni 1998 godina glasav protiv Proektot OKTA. Tuka bea podeleni mislewata i se javija razlikite na ona {to e nacionalen interes i interesi na odredena grupa. Mo`ebi taa grupa nema{e direkten interes od OKTA, no DA ima{e proekti na koi nie stanavme zalo`nici na partijata. Toa e mnogu te{ko da se prepoznae. Jas toa najodgovorno go tvrdam deka e taka i sekoja racionalna analiza }e uka`e na toa. Kako pominuva{e vremeto s# pove}e imavme razliki i se sozdade edna takva situacija na raziduvawe so partijata na DA. Nie ne sme protiv partijata, nie smetame deka nacionalnite interesi treba da se gledaat vo prv plan. Vo sekoj slu~aj, po razni linii dojdovme do raziduvawa i do taa to~ka da nemame doverba. Povodot be{e edna sednica na Sekretarijatot kade su{tinski nikoj ne mo`e{e da razbere deka mo`e da postoi takov avanturizam vo odnos na krupnite odluki koi treba{e da se donesuvaat. Toa be{e odlukata za raspu{tawe na Parlamentot. Jas go dadov predlogot na sovetot na pretsedatelot kako telo na partijata deka nie treba da izgradime sosema poinakov stav. Nie sme sepak parlamentarna demokratija. Gospodinot Tupurkovski toga{ be{e vo Va{ington kako i sekoga{ koga se donesuvaa va`ni odluki. Jas i nedela dena pred izbori }e izlezev od partijata poradi edno takvo neodgovorno odnesuvawe na rakovodstvoto na partijata. Ednostavno toj moment, taa kapka ja preli ~a{ata. Ponatamu se slu~i da ni prijdat odredeni lu|e od delovniot svet koi gi prepoznavaa na{ite zalo`bi poznati duri i vo dijasporata vo pogled na na{ite nastapi vo Parlamentot po odnos na Ramkovniot dogovor i ustavnite promeni. Bi rekol edna edinstvena mala grupa pratenici se bore{e da ne gi izmeni istoriskite fakti i Preambulata. Konstataciite upatuvaat deka sovetnicite na Pretsedatelot umisluvaj}i deka }e go re{at problemot so imeto, ja `rtvuvaa Preambulata, no ne dobija ni{to. Toa treba jasno da mu se ka`e na makedonskiot narod. Turbulenciite se slu~ija, no nie nemavme sili da dopreme do svesta na pretsedatelot na DA. Nekolku po nekolku vidni lu|e, intelektualci izleguvaa od DA, ja napu{taa partijata, potoa ministri itn. itn. So eden zbor rakovodeweto na partijata be{e pogre{no.

KARANGELESKI: Ne znam dali e egejsko lobi, no znam deka se lu|e bliski na Tupurkovski. Ne mo`e vo edna definicija da se ka`e {to e toa nezadovolstvo. Prvo, nie imavme postaveno visoki principi vo partijata za nieden pratenik na DA da ne bide ~len na Upraven odbor ili poverenik na Vladata kade se dobiva materijalna korist. Tuka se slu~i eden razdor, bidej}i nekoj li~nite interesi si gi stavi vo prv plan. Tupurkovski svoite lu|e od detstvoto gi favorizira{e i materijalno gi obezbeduva{e, gi stavi vo nekolku upravni odbori, a tie ne odgovaraa spored svoeto obrazovanie, iskustvoto i znaeweto. Nekoi sakaa i da go smenat principot koj jas kako koordinator go nametnav vo parlamentarnata grupa. Taka se slu~i nekoi pratenici da se dobli`at do odredena partija i da gi koristat materijalnite pogodnosti. Isto taka, so koaliciraweto so VMRO-DPMNE se slu~i nekoi na{i lu|e da se orientiraat desno i ne ja po~uvstvuvaa opredelbata na DA. Kaj nas ne se razbira poimot koalicirawe. Mo`e da se slu~i da koaliciraat sosema razli~ni partii koi imaat ista cel. Duri i toga{ bev za poinakov pristap. Mo`e sami so ~ist identitet da nastapime na izbori, a potoa da koalicirame, kako {to toa denes go pravi DC.

KARANGELESKI: Ova pra{awe mi se dopa|a, bidej}i sekoj normalen ~ovek postojano ja analizira ili reanalizira svojata rabota zad sebe. Ednostavno, se pra{uva za ona pred i za ona {to e sega situacijata i gra|anite }e prepoznaat {to e ona iskreno vo politikata. Iskreno mo`am da ka`am deka politi~arite se i `rtvi (ne sakam pogre{no toa da se sfati). Denes ako ne ste materijalno orientirani, ste `rtva, na udar na site. Toa ne e vo red i tuka treba da se stavi crvena linija. Nekoi mediumi treba da si ja znaat crvenata linija. Mene li~no mi olesni {to ostanavme trojka koja nema baga` pozadi sebe. Tuka ne zboruvame samo za eventualni provizii vrzani za tajvanskiot Proekt, krediti i sli~no. Nikoj od nas niti pomislil na takvo ne{to, a ne i da zema od tie raboti. Od druga strana, na{ite odnesuvawa, razmisluvawa, dlaboki promisluvawa pred pritiskawe kop~e, davawe amandmani za podobruvawe na nekoi zakoni, poka`uvaat deka nie vo nieden moment ne sme izbegale od linijata za za~uvuvawe na makedonskite nacionalni interesi.

KARANGELESKI: Jas da vi ka`am iskreno, kako i grupata {to go formira DC, ne mislime deka go doprevme dnoto. Nie vo na{ata programa smetame deka Makedonija e blisku do dnoto, s# u{te ne go doprela, no ima izlez od tunelot. Sega e klu~niot moment od koj zavisi idninata na Makedonija. Nie imame lu|e koi ne se ni materijalisti, ni karieristi. Eden Savo Klimovski si ima i kariera kako profesor i materijalno e obezbeden. Moram da napomenam deka morav da vlo`am ogromen napor za nego i Stole Popov da gi ubedam da bidat na listata za parlamentarni izbori. Nikoj od nas nema ambicii, ni premierski ni ministerski. Velime deka site partiski programi se dobri, iako na{ata programa e ne{to novo. Rabotata e vo lu|eto vo partijata, dali tie mo`at da go sprovedat ona {to go vetuvaat. Tuka e osnovniot problem i gra|anite treba da gi prepoznaat vistinskite lu|e. Ima programi i vetuvawa zapakuvani vo ubav celofan, a utre }e izleze deka nema ni{to. Na{eto prethodno iskustvo so DA {teta e da se frli, a da ne se iskoristi vo pozitivna nasoka.

KARANGELESKI: Zatoa {to e toa mnogu te{ko. Prvo, ne im odgovara na golemite partii, tie ja imaat mo}ta. Tie so zapla{uvawe i so pari, so potkup vlijaat vrz lu|eto. Onie od tretiot blok ednostavno s# u{te nemaat poddr{ka od narodot, iako toa se menuva i pretstojnite izbori }e go potvrdat toa. Delovniot svet, ako ne i po{iroko, po~na edna sorabotka, igrawe po `ica, ekvilibristika, da ispituva kako treba da se opstane pokraj dva bloka i uslovno zemeno i albanskiot i da se igra so edna ~ista opcija koja e futuristi~ka i koja mo`e da ja igraat samo uporni lu|e.

KARANGELESKI: Zboruvate za dov~era{ni na{i sopartijci. Ne bi ja stavil tuka gospo|ica Karakami{eva kako karierist. Taa, isto taka, kako i nie ja napu{ti DA i ni se priklu~i nam. Apsolutno ne se soglasuvam so toa. Duri ako sakate sledete ja kako intelektualec vo nastapite vo kolumnite vo mediumite. Cela edna opcija {to taa ja zastapuva kako individualna opcija, kako intelektualec, korespondira so na{ite programski opredelbi.

Za drugiot - stana minister. Jasno e deka odredeni lu|e sakaat da ja iskoristat svojata polo`ba vo odredena partija koga }e go na~ekaat povolniot moment. Obi~no takvite lu|e znaat da ja iskoristat situacijata. Takov be{e slu~ajot so Stojan Andov koj so dvajca pratenici koi im gi ukrade na LDP, edvaj ~eka{e DA da izleze od koalicijata i da si gi ostvari li~nite interesi.

KARANGELESKI: Jas bi rekol obratno - deka nemame normalni uslovi so ogled na toa {to nema korektno odnesuvawe vnatre vo partiite koi{to se na vlast, a ne samo zaradi bezbednosnata sostojba. Zatoa {to sega nema da dojde do interetni~ki sudir, dlaboko sum ubeden vo toa. Ne daj Bo`e da ni se slu~i povtorno konflikt, ne bi sakal toa da se slu~i. Prvo, ne bi sakal poradi lu|eto, za da nema `rtvi, a vtoro, poradi svoeto li~no dostoinstvo. Sakam da `iveam vo dr`ava koja e po~ituvana od drugite dr`avi i organizacii kako {to e "me|unarodnata zaednica". Me|utoa, site indicii poka`uvaat na toa, i duri odnesuvaweto na golemite partii od vlasta na terenot, deka postoi zastra{uvawe, deka konfliktot mo`e da se slu~i vnatre vo, uslovno zemeno, etni~kite grupi - Albanci so Albanci i Makedonci so Makedonci. Jas bi bil presre}en ako toa ne se slu~i. Demokratski centar e partija koja me|u prvite potpi{a kodeks na odnesuvawe za koj smetame deka e apsolutno dobar i go distribuiravme do site na{i op{tinski organizacii. Nie go potpi{avme kodeksot ne zaradi toa {to se pla{evme deka nema da go po~ituvame, tuku za da im dademe primer na drugite partii.

Nie kako demokratski centar smetame deka ovaa garnitura treba da si odi, no nie kako partija, zatoa i postoime, treba budno da vnimavame na onie koi{to }e dojdat na vlast. Za `al, Makedonija, spored dosega{noto iskustvo, ne postavi cvrsti temeli ni vo odnos na interetni~kite odnosi, ni vo odnos na bezbednosnata sostojba, ni vo pogled na ekonomijata. Nie, so ogled na toa, zagovarame {est osnovni nacionalni strategii koi se osnovni preduslovi za dolgoro~na stabilnost na Republika Makedonija. Zatoa nie ne sme sozdadeni samo za ovie izbori, tuku i za idninata. Idninata na Makedonija lesno mo`e da se im se pretstavi na gra|anite na RM osobeno koga iskreno veruvate vo nekoja ideja i koga sakate iskreno taa ideja da ja ostvarite. Toga{ i gra|anite }e bidat ubedeni vo toa. Partijata ne e sozdadena poradi karierizam. Mnogu e va`no toa da se razbere. Nie }e se `rtvuvame s# dodeka ne dojdat mladi lu|e da ja prodol`at idejata {to nie ja zapo~navme. Vo 1998 godina uslovite bea kako zrela kru{ka, no Cile gi prokocka {ansite. Nam ni ostavi denes mnogu pote{ka zada~a za da se napravi eden vistinski centar, bidej}i somne`ot koj toj go sozdade treba da se objasni i nadmine. Drugite partii se nau~ija kako da go raznebituvaat centarot i kako da gi prinudat drugite da se spojat so nas. ]e pu{tat sateliti samo da simuliraat centar i da go raznebitat jadroto.