KOJ ]E NI JA BIRA VLASTA OVOJPAT?

So istite takvi metodi za pridobivawe i vrbuvawe na glasa~ite deneska ne mo`at da pominat. Dojdeno e vremeto za bumerang vo sekoja smisla na zborot. Tolku nedelive nazad se zboruva{e za ot~et pred gra|anite, za beli knigi koi }e gi veli~at i istovremeno }e gi pravdaat vlastodr{cite za postapkite koi gi prezemale za dr`avata i narodot vo nea. Pusti zborovi. Pusta hartija {to li ne u{te }e istrpi.

Delikventnoto odnesuvawe na najgolem del od partiskite strukturi vo Makedonija gi rasipuva site mo`nosti za konsolidirawe na redovite na vnatre{nata stabilnost kako na poleto na bezbednosta, taka i na poliwata na stopanstvoto, ekonomijata i industrijata kako najvitalni za opstojuvaweto na eden dr`avotvoren subjekt. I ~lenkite na vlasta i onie na opozicijata vleguvaat vo eden period vo koj nemilosrdno gazat s#, urivaat i navodno gradat, ne gi gledaat posledicite od takvoto praktikuvawe na kampawata, bidej}i kako {to velat dobro ispe~enite analiti~ari "celta gi opravduva sredstvata".

Svoevremeno, pak, ~elnicite pobrzaa da go potpi{at Kodeksot na odnesuvawe za slobodni, fer i demokratski izbori kako najproviden ~in so koj se obiduvaat da & zama~kaat o~i na javnosta. Istite tie potpisnici za za~uvuvawe na na~elata na demokratijata }e gi davaat nalozite i instrukciite kako po sekoja cena treba da se osvoi mnozinstvoto vo zakonodavniot dom so sredstva i metodi nam dobro poznati vo dosega{noto praktikuvawe na izbornite ciklusi. Turkame eden period vo koj mnogu ne{ta ostanuvaat status kvo, ne se pomrdnuvaat od nultata to~ka, se koristi kako edna vremenska ramka na zagrevawe pred burata koja neizbe`no }e sledi. Sekoj politi~ki subjekt oddelno, posebno na onie ~etirite veli~estveni, ima svoj plan i razvoj na scenarioto koj, se razbira, ne smee vo nikoj slu~aj da im se dopadne na politi~kite protivnici i rivali. Koga bi gi poglednale zamislite na t.n. lideri mo{ne jasno }e se vidi kakvi izbori bi imale na 15 septemvri.

Sega registriranata, no vo ni{to neizmenetata, pred sudot DPA na sofisticiraniot Xaferi pred {eesetina dena im se zakani i na instituciite na sistemot, a preku niv i na gra|anite na Republika Makedonija deka neispolnuvaweto na negovite idei }e zna~i novi podelbi i razgrani~uvawa vo dr`avata, nova nestabilnost, nova vojna. Zna~i li toa deka toj e metodot na "najgolemiot" Albanec vo Makedonija kako da se pokrie izborniot poraz koj go demne? Negoviot koalicionen partner VMRO-DPMNE, pak, e ubeden deka so "reformskiot" kurs koj go zastapuva ~etiri godini }e uspee da gi natera gra|anite da prosudat koe vreme bilo podobro, ona pred ili ova po 98-ta. "Najgolemiot" Makedonec ima dosta skrieni aduti koi doprva }e stapuvaat na scena za da se vrati barem za moment patriot{tinata vo redovite na negovata "nacionalno" opredelena grupacija. Se razbira, za ne daj Bo`e golema uloga tuka bi odigrale i "lav~iwata" na {efot na policijata koi paralelno so lisicite na KFOR bi se "gri`ele" za demokratskoto sproveduvawe na izborite.

Na stranata na opozicijata, pak, rabotite stojat malku poinaku, no i ne taka radikalno sprotivni od onie na aktuelnite vladeteli. Partijata na ve~niot politi~ki mangup, Crvenkovski, e stoprocentno sigurna vo svojata pobeda na pretstojnite izbori i ne ostava nitu malku prostor za somnevawe okolu toa. Sekoj poraz vo koja bilo od {este izborni edinici u{te sega se tolkuva kako falsifikat i nedemokratsko sprovedeni izbori. "Za eden ukraden glas na Georgievski }e mu se slu~i narod" - ova e izjavata na prviot socijaldemokrat u{te pred nekolku meseci. Verojatno misli scenarioto da go sproveduva na belgradski na~in, bidej}i tamu ima{e golem efekt koga stanuva zbor za kradewe na glasovite na protivnikot.

Ottuka, jasni se predigrite na najmo}nite politi~ki igra~i vo momentov. Sekoj so svoj adut, scenario i zamisla. Razvrskite bi bile vo postizborniot period, a pred toa...?

Koi se mo`nostite koi treba da gi iskoristi Makedonija od ovie izbori i kako nivnoto sproveduvawe bi se odrazilo vrz na{ata idnina? Nesporen e faktot deka ovie sobraniski izbori se krstosnica za ponatamo{noto opstojuvawe na na{ata zemja, moment donekade i pozna~aen od svetliot datum 8 septemvri, bidej}i kako nikoga{ dosega se soo~uvame so edna alternativa "da se bide ili ne". Igra~ite na politi~koto borili{te polovi~no se smeneti, no i onie iskusnite koi ostanaa od toa vreme, od po~etokot na devedesettite reteriraa vo svoite stavovi i praktikuvaweto na demokratijata {to pridonese da gi vbroime vo grupata na iskusni amateri koi go razgradija i urnaa ona {to samite go sozdadoa vo vremeto na prviot parlamentaren sostav. Ne go iskoristivme toa iskustvo koe pet-{est godini go impliciravme pred me|unarodnata zaednica za {to postojano dobivavme tapkawa po ramenata.

Dene{nite prekoruvawa koi sekojdnevno ni gi upatuvaat potvrduvaat deka politikantite bile zamaeni od "slavata" koja navidum im ja pridavaa diplomatite od svetskite centri na mo}ta se razbira dodeka im bea potrebni za zavr{uvawe na interesite na globalnata strate{ka karta na golemite sili. I Gligorov i Crvenkovski i Georgievski i Tupurkovski i Xaferi, pa s# do Ahmeti, im bea potrebni na zapadnite igra~i vo vremiwata koga se uriva{e najgolemiot balkanski vo`d, koga se vojuva{e na Kosovo, vo Bosna, koga treba{e da se prifatat kilometarskite koloni begalci. Na{ite statisti vo nivniot holivudski proekt odli~no si ja odigraa ulogata, no na krajot od bestselerot ne dobija nikakov honorar. Sega vinata "statistite" }e ja baraat me|u sebe, }e se kolat, }e se besat, }e se napa|aat. Pra{aweto e: Zo{to prifatija za badijala da vlezat vo igrata od koja nekoj debelo zaraboti? No, sepak, vremiwata ne mo`at da se vratat nazad, tie te~at nezapirlivo i odat samo napred. Ponekoga{ bolat ~ekorite koi }e se napravat, no amaterizmot so koj se slu`ea ne mo`e{e da ni obezbedi podobra pozicija, kako doma taka i pred svetot.

Sega }e ni se slu~uvaat izbori. Ili }e glumime deka }e pravime izbori. ]e glumime dr`ava, vlada, }e pravime nekakvo sobranie bez integritet i cvrstina na donesenoto. Zo{to go dozvolija toa? [to }e bide i po ovie izbori? ]e zazdravuvame ili povtorno }e bideme vo nekoja uloga od mnogubrojnite scenarija? Vagonite so koi se vozime instinktno odat po prugata vle~eni od lokomotivata i samo od nea zavisi koga }e zastaneme na stanicata. A taa nezapirlivo brzo n# vozi svesno vodej}i n# kon poniznoto, nedostoinstvenoto i sramnoto. Principot koj deset godini nazad go praktikuvaa vrz site balkanski republiki be{e "razdeli, pa vladej". Sega n# vladeat. Odnadvor }e ni sostavuvaat vladi i sobranija, otade okeanot }e ni gi profiliraat novite partiski proviniencii, ottamu }e gi finansiraat za da urnat nekogo koj ne e po voljata na golemite. Sekoj demant na ova e izli{en. I pticite po drvjata ja nau~ija poemata koja ekstremno dolgo ni ja recitiraat "patriotite" so zapadna preokupacija. To~no e deka malite nikoga{ ne mo`at da bidat golemi, deka malite ne mo`at so golemite, no to~no e i deka malite mo`at da bidat podostoinstveni od golemite, pove}e da si ja sakaat zemjata od niv na koi interesot im e mo}ta, dominacijata vrz poslabiot i negovoto iskoristuvawe.

Na{ite porane{ni i sega{ni vlasti, i porane{ni i sega{ni opozicioneri, prifatija i se soglasija da bidat egzekutori na svoeto so golem amin i "molba" od nivnite zapadni nalogodavci. Se razbira, za vozvrat tie treba{e i treba da dobijat poddr{ka za vlast koja }e bide odbrana i izbrana od strana na svetskite centri na mo}. [to pravime toga{ nie glasa~ite? Samo im pomagame na manipulantite polesno preku nas da se dograbat do celta? Svesta odamna is~eznala. Treba da se razbudi, no ne samo preku pesnata i nejzinite zborovi, ne samo vo sonot, tuku i na jave, vo stvarnosta. Svesta za svoeto bitie e edinstvenata duhovna sila koja mo`e da gi odvrati zlonamernite sili od Proektot koj so godini go sproveduvaat za na{e razobli~uvawe i zapostavuvawe. Taa neodlo`no treba da proraboti na ovie izbori. Vo sprotivno, nekoj drug odnadvor }e ni ja izbere vlasta.