ILI ]E SE OSVESTIME, ILI ]E NE NEMA

JAKIMOVSKA: Mojot motiv da se kandidiram za pratenik vo Izbornata edinica broj 3 e toa {to po~uvstvuvav deka nekoj treba i mo`e da gi za{titi interesite na rabotnicite proglaseni za tehnolo{ki vi{ok, ste~ajnite rabotnici, zemjodelcite i drugi. Takvi kaj nas ima mnogu, bidej}i site fabriki se pod klu~. Nitu eden od dosega{nite doktori, advokati, direktori, profesori, artisti, peja~i, likovni umetnici, pisateli i drugi koi bea dov~era{ni parlamentarci, ne stana da ka`e ne{to vo korist na rabotnicite koi ostanaa bez rabota. Koga }e pominete niz ulicite na [tip, }e zabele`ite lu|e so ta`ni i zagri`eni lica. Toa se lica koi gi zagubija rabotnite mesta i ostanaa na ulica bez pari za egzistencija, bez dostoinstvo, bez `elba za `ivot. Doa|a zima, vreme za zimnici, decata da trgnat na u~ili{te, ogrev za zimata, a kade pari da se najdat? Nikoj ne gi pra{uva, a tie ne se vinovni {to se dol`ni do gu{a i nemaat pari da gi vratat dolgovite. Tie stradaat, a decata im pla~at.

[tip e zamren grad koj e vo totalen kolaps, a porano be{e grad so koj mo`e{e da se gordee sekoj negov `itel. Ete toa me motivira da se vklu~am vo izbornata trka. Jas ne sum od onie gorenavedeni gospoda, jas sum ~ovek, direkten proizvoditel, koj dobro gi znae makite i na tutunoproizvoditelite i na zemjodelcite, na konfekciskite rabotnici koi gazdite gi eksploatiraat po 12 ~asa na den i pritoa ne se osigureni. Za nekolku godini }e imame armija mladi trudovi invalidi. Sakam ako mi se dade {ansa da ja iska`am makata na gorenavedenite stradalnici oti i jas sum vo istata sostojba.

[to se odnesuva do moeto pretstavuvawe na Koalicijata na Makedonska alijansa i Makedonska narodna partija, }e vi ka`am oti i vo 1998 godina bev kandidat za pratenik od Makedonska alijansa, a bidej}i po priroda sum ~ovek koj lesno ne go vrti grbot na drugite, ostanav do kraj dosledna na partijata Makedonska alijansa. I za ovie izbori, kako {to rekov pogore, se nafativ, bidej}i mislam oti site onie koi dobro me poznavaat }e priznaat deka sum mnogu vredna, ~esna, ~ovek so doverba i darba da mu pomognam na sekoj komu mu treba kakva bilo pomo{ ili sovet. Tokmu zatoa se nafativ da pomognam za dobroto na site vo Republika Makedonija.

JAKIMOVSKA: Na moite glasa~i od Izbornata edinica broj 3, prvo }e im gi predo~am problemite i }e gi potsetam na makite i stradawata {to gi do`iveavme vo izminatite 12 godini vo Republika Makedonija. Neka se potsetat i na porane{nite "promeni" koi sozdadoa armija nevraboteni, armija od ste~ajni rabotnici, socijalni slu~ai, preku no} gi zatvoraa pretprijatijata, bez da pomislat kolku lu|e i familii }e stradaat. Sega istite tie bez sram i dostoinstvo pak se borat za opstanok vo vlasta.

Na onie {to ostanaa bez svoite vekovni ogni{ta, bez svoite imoti i bez svoite najbliski, ne ni pomisluvaat. ]e povtoram, na izbira~i im ja nudam mojata odlu~nost, ~esnost, hrabrost, dostoinstvo i mojot avtoritet. Se zalagam za so~uvuvawe na suverenitetot i integritetot na Republika Makedonija. Da se obezbedi mirot i socijalnata sigurnost na site gra|ani vo na{ata dr`ava. Da se obezbedi rabota za mladite kadri za da ne ja napu{taat na{ata zemja. [to pobrzo da se privatiziraat pretprijatijata vo ste~aj, da se vratat vrabotenite na svoite rabotni mesta i da im se obezbedi eden normalen `ivot. Da se obezbedi besplatno zdravstvo, posovremeno i besplatno obrazovanie za sekoj gra|anin vo Makedonija.

JAKIMOVSKA: Republika Makedonija e prekrasna mala zemja. Gospod & gi dal site mo`ni ubavini. Nema ne{to {to nema. Prirodata ni podarila s# najdobro, no sami si uni{tuvame s# {to imame. Imame mnogu pametni lu|e, mnogu vreden i ~esen narod, no za `al imame i mnogu lo{i lica vo na{ite sredini. ^ovek treba da bide lud i ne~uvstvitelen, pa da bide imun na sostojbata vo na{ata dr`ava. Koga gledam {to se slu~uva i od vnatre i od nadvor vo Makedonija, mislam oti kaj sekoj ~ovek se javuva jad, gnev, revoltiranost i se zapra{uvam do koga vaka, vo ovoj pekol.

Navidum izlez nema, ama i nie site, samiot narod, imame svoja vina, mnogu sme meki, mnogu gi gledame rabotite vaka: "[to mi e gajle" i "Neka mu crkne kozata na kom{ijata". Zna~i, {tom li~no ne me pogoduva, }e si mol~am, pa makar toa da e i za na{ata dr`ava. Mislam deka treba da bideme energi~ni i hrabri. Edna{ zasekoga{, na sekoj da mu se ka`e vistinata vo o~i - ova ne ~ini, taka ne mo`e, sekoj da si odgovara za delata. Zakonite da bidat isti za sekoj gra|anin na ovaa zemja. Od napadite od vnatre treba ve}e da se odlu~i koi se tie {to ni go pravat `ivotot pekol so godini, da se kaznat i da im se ka`e, so eden zbor, ovde e Republika Makedonija kade }e se vee samo makedonskoto zname, }e se koristat makedonskite simboli i ni~ii drugi. I na kraj, koj e lojalen gra|anin na zemjava neka raboti, tvori, `ivee kako i site drugi, vo sprotivno neka si zamine, ili silum da se protera.

Treba da se ogledame na sosednite zemji kako se odnesuvaat kon malcinstvata vo nivnite zemji i kako se spravuvaat so lo{ite - vedna{ im se sudi, se zatvoraat ili progonuvaat. [to se odnesuva do nadvore{nite napadi vrz Makedonija, isto taka treba da im se ka`e deka sme miren, dostoinstven narod, no deka ima kraj na trpenieto i deka e dosta. Nie dozvolivme i ~ekavme nekoja novinarka od nadvor da ni gi otvori o~ite. Treba s# {to ni pravat da im vra}ame, ni{to od toa polesno nema. Videte sega {to se slu~uva vo Makedonskata pravoslavna crkva, {to jas bi rekla, za grev. Da dozvolime nekoj da ni go naru{uva duhovnoto spokojstvo. Vinovnicite za toa treba da odgovaraat pred pravoslavniot makedonski narod. A se ~udam zo{to se bara na{ata crkva da bide priznata, pa taa e priznata od samiot narod {tom gi polni crkvite. Od pamti veka veruvame vo na{iot Gospod, veruvame vo na{ata crkva i vera i voop{to da ne n# interesira {to mislat drugite. Na vestite, vo site mediumi, se prenesuva s# i se{to, a potoa se komentira i demantira. Se vnesuva revolt kaj lu|eto. Mislam deka na narodot treba da mu se ka`e vistinata, a ne rekla-kazala i da mu se ka~uva krvniot pritisok.

So eden zbor, treba malku da bideme posvesni i da ne prifa}ame s# i se{to ni od vnatre{nite, nitu nadvore{nite neprijateli, no lesno i energi~no da se sprotivstavime. Toa da bide po kratka postapka i s# vo ramkite na zakonot i toga{ nikoj ne mo`e da n# obvinuva. Ednostavno da ne dozvolime me{awe od nadvor vo na{ata dr`ava.

JAKIMOVSKA: Gledam s# {to se slu~uva vo mojata Izborna edinica. No, vo nea ima pove}e, a ne eden kandidat za kogo se zboruva niz mediumite deka u~estvuval vo valkani igri. Tie mene ne me zasegaat, toa e niven problem. Tie, iako ja krevaat "glavata gore", sepak mo`e da se slu~i kako {to velat {tipjani: Digaj ja, digaj ja glavata gore, ama koga }e tresne{ od zemja, }e se razbie{. Zatoa za nivnata prednost ne im se sekiram, tie se partii so golem broj ~lenstvo i so mnogu, mnogu pari, ama so lo{ son, ne spijat spokojno i nim do nekoe vreme se im ode{e kako podma~akano, ama kratko trae. Dodeka jas sum drugo. Jas sum vo ~esna partija, mirno spijam, dali }e dobijam ili ne na izborite, sepak sum vo prednost od mnogu drugi kandidati, mo`am da sum siroma{na ama ~esna, a toa, iako retko, sepak nekoga{ se nagraduva.

JAKIMOVSKA: Jas ovaa rabota ja ocenuvam kako lo{a sostojba za zemjata. Nie site Makedonci treba da imame isti ambicii, isti pogledi i isto razbirawe, koga stanuva zbor za nas i za na{ata dr`ava. Ovaa podelenost e tolku o~igledna {to za ni{to drugo ne se zboruva, osven {to se napa|awe edni so drugi. Onie {to se okolu nas itro ja koristat na{ata nesloga i toa im odi vo prilog. Zatoa mislam deka vo zemjava bi trebalo da ima pomalku makedonski partii, koi zaedno }e rabotat za dobroto na Makedonija.

A kaj nas se{to se slu~uva. Ako nekoj minister bide smenet od funkcijata, toj vedna{ formira druga partija. Taka napravija mnogu eks-ministri, s# za li~en interes. Sega imame tolku mnogu partii {to ~ovek ne znae za kogo da glasa, ili pak narodot e revoltiran od razni vetuvawa, a tie ne se realiziraat. Vakvata makedonska politi~ka podelenost i vo [tip e zabele`liva. Na sekoj ~ekor }e sretnete lu|e koi }e vi re~at deka dobro }e razmislat za toa dali voop{to }e izlezat na glasawe. Celiot grad ni e vo kolaps, mrtov grad, se `ivee od denes do utre, edvaj se pre`ivuva i vie sakate da ja ima taa `elba kaj lu|eto?! Koj e motivot kaj gra|anite da glasaat? Site ovie 12 godini bea izla`ani, izigrani i ne znaat komu ve}e da mu veruvaat.

JAKIMOVSKA: Jas vo "Makedonka" rabotev 30 godini, a sega sum ste~aen rabotnik. Za propa|aweto na "Makedonka" mo`am da zboruvam mnogu, no toa vo mene budi bolni i ta`ni momenti, {to so maka gi komentiram. Pred pove}e godini direktorite prestanaa da gi pla}aat pridonesite, gi namalija neredovnite plati, po~naa so prinudni odmori i red drugi raboti koi odea na {teta na vrabotenite. "Makedonka" kako tekstilna fabrika zapo~na so rabota u{te vo dale~nata 1952 godina. Taa e gradena cigla po cigla, so zapre`ni vozila e graden ovoj gigant. Na sekoj vraboten mu be{e gordost da ka`e deka e vraboten vo "Makedonka" - [tip. So site ubavini vnatre vo halite i nadvor. Iako so star ma{inski park, vrabotenite go davaa potrebniot kvalitet za na{ite proizvodi vedna{ da bidat izvezuvani. Na vrabotenite im se ~ine{e deka e {ega koga nekoi od nas na vreme im uka`uvaa {to n# o~ekuvaa so toa na{e mol~ewe. No, toa kaj nas Makedoncite {to sekoga{ velime "ne zabele`uvaj s#", n# dovede do ova deneska. Dozvolivme nekoi da stanat milijarderi od potta i makata na vrabotenite, a nie ~esnite rabotnici ostanavme siromasi, zgora na toa i na ulica. ^esni, ama gladni, bez sredstva za eden normalen `ivot i bez ~ove~ko dostoinstvo. Sega istoto scenario se slu~i i vo "Astibo", isto taka golem konfekciski gigant. Zaedno od dvata kolektiva vo Zavodot za vrabotuvawe se 4.300 vraboteni. Mnogu semejstva se vo golema nema{tija, a i skoro site drugi pretprijatija se vo ista sostojba. Setete se i na zemjodelskiot kombinat "Crvena zvezda" koj propadna. Vo [tip, vo site segmenti od `ivotot na gra|anite, politikata dlaboko navleze i zatoa se zbuneti, revoltirani i so pravo nikomu ne mu veruvaat.

JAKIMOVSKA: Izlezot od ovaa kriza go gledam vo postepenoto privatizirawe na pretprijatijata, a ne preku no}, zabrzano i toa prvo da se likvidiraat, pa taka vrabotenite da ostanat na ulica. Za nekoi pretprijatija da, no za nekoi treba dobro da se razmisluva, ni{to ne treba da se raboti nabrzina, a potoa da predizvikame stradawe na vrabotenite.

Taka, na primer, nikoga{ ne bi se soglasila so brzite proda`bi na dr`avnite kapitalni pretprijatija. Zo{to tie da ne ostanat vo dr`avna sopstvenost? Ova go mislam za REK "Bitola", za Elektrostopanstvoto i drugi. Zabrzanoto investirawe i otvorawe na novi rabotni mesta e dobro, no koj }e investira kaj nas koga nemame zakoni za za{tita i sigurnost na vlo`enite sredstva na investitorot. Poznato e deka koga bi imale soodvetni uslovi i zakoni, a imame evtina rabotna raka, toga{ bi investirale i biznismeni od nadvor.

Taka mo`e da se podobri makedonskata ekonomija, da se sozdadat uslovi za da se vratat site rabotnici na svoite rabotni mesta, da rabotat, da tvorat i da obezbedat eden sreden `ivot za nivnite semejstva. Znaete deka na{ite mladi po zavr{uvaweto na {koluvaweto baraat na~in kako da zaminat vo stranstvo, bidej}i ovde za niv `ivot nema. Tie {to ovde ostanaa i so 35-40 godini vozrast, u{te se nevraboteni. ^esto pati si postavuvam ma~ni pra{awa: [to ostana od nivniot `ivot, koga }e se vrabotat, koga }e oformat semejstvo, {to }e im ponudat na nivnite deca? Samo eden `ivot imame i nego bescelno go tro{ime.

JAKIMOVSKA: Korupcijata, kriminalot vo mojot grad ili voop{to vo Makedonija navleze na golema vrata. Te{ko e da se gleda kako mladi lu|e se drogiraat, se uni{tuvaat i si go prodavaat teloto za pari. Toa poka`uva deka kriminalot cveta, zakonite ne se sproveduvaat. Od druga strana sojuznik za takvite dela e i krizata vo dr`avata, a isto taka i golemata siroma{tija, problemite. Na{ite mladi se siroma{ni so sportski tereni kade bi go koristele svoeto slobodno vreme. Vetenite sportski sali nikako da se izgradat. Tie se po kafuliwata, a tuka se slu~uva tokmu ona za {to zboruvavme, se razbira ne sekade niz Makedonija. No, vo zapadniot del cvetaat site lo{i poroci. ^esto pati se pra{uvam do koga }e ka`uvame amin za site albanski barawa, do koga }e se poni`uvame, pravdame, do koga }e se pravime i slepi i nemi i toa vo sopstvenata zemja. Jas pak sama }e si odgovoram: S# dodeka imame vakvi vladi, vakov Pretsedatel, do toga{ }e ni se slu~uvaat vakvi raboti. Zatoa ili }e se osvestime, ili }e n# nema. Ova poslednoto ni na son ne sakam da se slu~i, oti vo Makedonija ima vistinski lu|e, vistinski Makedonci.

JAKIMOVSKA: Poznati ni se site `elbi i pretenzii na na{ite sosedi vrz na{ata teritorija i tie ne se od sega, tie nivni `elbi se so vekovi nanazad i pak ni{to ne postignale. Edno e `elbi, a drugo e realnost.

Vo 1913 godina se slu~i podelbata na Makedonija. Sega na toa ne smee ni da se pomisli, a ne da se slu~i. No, }e se slu~i ako nie prodol`ime so ovaa politika da im dozvoluvame na site se{to vnatre da pravat. Makedonija mo`e da se izvle~e od kanxite na balkanskite peripetii, ako edna{ zasekoga{ prestane da & obra}a vnimanie na sekoja izgovorena re~enica za Makedonija. Treba silno, energi~no i jasno da im se ka`e na site kaj nas i okolu nas deka so Makedonija nema kockawe. Nie so vekovi postoime, imame svoj jazik, kultura, istorija. Sega za sekoj gra|anin vo na{ata dr`ava e sveta dol`nost da izleze na glasa~kite mesta i da go dade svojot glas za partijata, za kandidatot vo koj veruva deka }e & pomogne na Republika Makedonija i na makedonskiot narod. Makedonija ima sposobni, umni, vistinski lu|e koi si ja sakaat tatkovinata i svojot narod i treba da bidat vo Parlamentot.

Duri toga{ mo`e so novi sili, so novi zakoni da se misli na site gra|ani za rabota, prosperitet, spokojstvo i zdravje.