]E GO OSTVARIME MAKEDONSKIOT SON

KO^OSKI: Idejata da se bide ~len na timot koj na ovie izbori zaedno nastapuva pod imeto Makedonska alijansa i Makedonska narodna partija poteknuva pred s# od bliskite kontakti so ~elnite lu|e od dvete partii vo koi jas imam polna doverba. Mojot izbor za Makedonska alijansa i Makedonska narodna partija e ~esnosta na ~elnicite i vizijata za idnina. Tie dva atributa na Makedonska alijansa i Makedonska narodna partija se nose~ki za koi jas bi se borel vo izbornata programa koja zaedno so pretsedatelite i nositelite na listi }e ja zastapuvam vo periodot koj sleduva. Inaku, ne e slu~ajno {to jas povtorno se aktiviram vo edna vakva politi~ka aktivnost. Na izborite vo 1994 godina vo regionot za Prilep vo Izbornata edinica broj 64 bev kandidat za pratenik, no nezavisen. Ovojpat se opredeliv za edna politi~ka aktivnost preku politi~ki partii, bidej}i mislam deka samo timovite koi se kompaktni pobeduvaat. A nie imame vo ovaa izborna kampawa takov kompakten tim.

KO^OSKI: Na izbira~ite vo Izbornata edinica broj 1 pred s# bi im ponudile edna ~esna idnina, {to zna~i nekorumpiranost. Korumpiranosta na prethodnite vladeja~ki garnituri be{e najgolemiot problem na dr`avata. Koga eden politi~ar se prodava, toga{ i dr`avata e prodadena i toga{ nema nikakva vizija za idninata. Toa e prvata rabota. Vtoro, za koe jas bi se zalagal, e doa|awe ili otvoraweto na granicite za stranskiot kapital, bidej}i s# u{te mislam deka inicijativata koja postoi vo Makedonija po osnov na ekonomskiot razvoj e na najnisko mo`no nivo. Zatoa imame primeri vo na{ata bliska okolina, poa|aj}i od na{i bliski i podale~ni sosedi, koi so otvorawe na granicite si obezbedija i ekonomski prosperitet na dr`avata, se razbira i pogolema socijalna situiranost na gra|anite vo istata. Zna~i, se posvetuvame na ekonomijata i tretoto, za koe jas najmnogu bi se zalagal, e vizijata za idninata na mladite generacii vo dr`avata. Bidej}i site nie imame svoi razmisluvawa kako da ja izgradime ovaa dr`ava za koja se borime, mislam deka mladata generacija e taa koja treba da vle~e napred. Bi se zalagal za interesite na mladite.

KO^OSKI: Mo`am da ka`am samo rasfrlawe na pari. Pred s# mislam na golemite partii koi vo ovoj moment namerno nema da gi potenciram, davaat premnogu pari na taa predizborna kampawa, a narodot znae i vide {to tie napravija vo izminatiot period. Mislam deka nepotrebno se tro{at tie pari. Osnovniot problem na predizbornata kampawa e problemot na nesigurnost kaj samite glasa~i koi ne mo`at da go slu{nat dovolno glasot na partiite koi se od rangot na Makedonska alijansa i Makedonska narodna partija.

Najmnogu sum protiv toa politi~kite kampawi da se koristat za vrabotuvawa koi se neproduktivni i koi mu te`at na dr`avniot Buxet za koj i jas izdvojuvam. Toa e najgolemiot problem. Prifa}am deka privrzanosta na {irokite narodni masi kon politi~kite partii vo konkretniot slu~aj e od interes, odnosno e iska`ana so vrabotuvawata. No, so tie vrabotuvawa se sozdavaat invalidi na odredeni pozicii za koi ne se sposobni. Tuka gubi i samoto lice. Mo`ebi materijalno vo momentot liceto e situirano, no vo idnina koga ne mo`e da go dade maksimumot, toa e invalid. Bidej}i jas za sebe si garantiram, mo`am da ja prifatam samo onaa pozicija vo koja mo`am da go dadam maksimumot od sebe. Od druga strana, mnogu sum revoltiran od aktuelnata vlast zatoa {to ne uspea da vospostavi eden praven poredok na teritorijata na Makedonija i zatoa {to kako dano~en obvrznik moite pari se odlevaat za neproduktivnite vrabotuvawa koi se po partiski klu~ od dvete nose~ki vladeja~ki partii. Toa najmnogu mi pre~i i bi se borel vo idnina da imame stabilni zakoni koi nema da & dozvolat na nitu edna politi~ka garnitura da gi tro{i dr`avnite pari neproduktivno, onie pari koi nie gi davame.

MS: Narodot e prezasiten od la`nite vetuvawa na dosega{nite vladeja~i, odnosno i od vetuvawata na SDSM i od VMRO-DPMNE. Vo Izbornata edinica broj 1, kade {to Vie ste kandidat za pratenik, tie imaat seriozni politi~ki protivnici, koi na nekoj na~in u~estvuvale vo valkani igri. Veruvate li deka ovojpat narodot }e go izbere vistinskiot voda~? Konkretno, kakvi se {ansite za Va{a pobeda vo ovaa Izborna edinica?

KO^OSKI: Za razlika od va{eto postaveno pra{awe, jas bi rekol deka to~no tie koi u~estvuvale vo tie valkani igri nemaat {ansi. Barem spored moeto mislewe. Od druga strana, za `al, sledej}i gi nastanite po{iroko na makedonskata politi~ka scena, mislam deka nie dosega nemavme elokventen politi~ar, politi~ar koj znae da bide voda~ i koj }e ima vizija za ovaa dr`ava. Toa e slu~aj so na{ite protivkandidati vo Izborna edinca broj 1 i tuka e na{ata sila. Imaj}i gi predvid iskustvoto i znaeweto i internacionalnite kontakti na na{ite pretsedateli i na Makedonska alijansa i na Makedonska narodna partija, mislam deka narodot, dokolku pravilno ceni, treba da ni ja dade {ansata nam. U{te edna{ potenciram i mislam deka toa e najgolemata prednost. Jas ne gledam nieden elokventen politi~ar, politi~ar so vizija vo Izborna edinica broj 1.

KO^OSKI: Bi sakal site da gi poglednam vo o~i i potoa da ka`am koja e razlikata. No, odgovorot na prethodnoto pra{awe e vsu{nost nadovrzuvawe na ova pra{awe. Starite politi~ari so "stariot kov" si go islu`ija svoeto. Najgolem broj od niv treba da odat vo zaborav, a so tie koi doa|aat treba navistina da sedneme i zaedno da izgradime eden stav za na{a podobra idnina vo Makedonija.

KO^OSKI: Mnogu ednostavno. Toa go ka`a i pretsedatelot na Makedonska alijansa, \or|ija - Xorx Atanasoski: ekonomija, ekonomija, ekonomija. Nacionalen plan za razvoj na ekonomijata, otvoreni granici i se razbira emisari od dr`avata koi }e znaat da go privle~at stranskiot kapital da dojde tuka, se razbira so razumno otvorawe na granicite. Sepak, mislam deka na Makedonija mestoto & e vo Evropskata zaednica, bidej}i nie samo preku Evropa sme vo svetot. Ne mo`eme da go preskokneme prostorot na Evropa i da barame partneri od drugi dr`avi ili strani, koga Evropa e taa koja mo`e da pridonese za razvojot na Makedonija vo celina. I se razbira, opredeluvawe na nacionalni granki, strate{ki strukturi, koi bi zna~ele prioritet. Vo toj slu~aj navistina bi imale mo`nost za novi vrabotuvawa i, se razbira, mo`nost za plasman, bidej}i osnovniot problem so koj se sudruva Makedonija e nekonkurentnosta na stranskite pazari, pred s# skapata produkcija, a od druga strana zatvoreniot prostor. Samo preku ekonomski prosperitet i razvoj nie imame mo`nost da se izgradime. Samo produktivnite vrabotuvawa vo ekonomski granki koi se profitabilni za dr`avata davaat mo`nost nie i kako dr`ava da imame privilegija da se deklarirame vo svetot. Zo{to? Na{ite produkti od koi najgolem del ne poseduvaat ISO-standardi se so ograni~uvawa za izvoz vo zemjite na EU. Svedok sum deka vo gradot Prilep, od kade {to poteknuvam, najgolemite kapaciteti koi imaa pazar kon Isto~na Evropa, vklu~uvaj}i ja tuka i Rusija, so gubeweto na toj pazar propadnaa. Nemo`nosta i nesposobnosta na rakovodnite strukturi da upravuvaat so tie pretprijatija, dovedoa do toa na ulica da ostanat nekolku iljadi lu|e. Koj e toj {to treba da gi revitalizira tie kapaciteti? Se razbira dr`avata, zatoa {to ako dr`avata nema interes da vraboti pet ili {est iljadi lica so reinkarnirawa, zna~i da gi obnovi kapacitetite koi postoele, so nosewe na stranski kapital ili na firmi koi se zainteresirani da gi kupat, toga{ navistina ne gledam mo`nost toa da go napravi edno lokalno rakovodstvo.

Ako vo Prilep pet ili {est iljadi lu|e ostanale bez rabota ili se vo ste~aj, toa zna~i deka se frlaat na grbot na dr`avata. Vtoro, bez vizija za idnina se gubi kontinuitetot na edno potro{uva~ko op{testvo i treto, koe e u{te pova`no, nemaat mo`nost da gi educiraat svoite deca. Zatoa se odleva makedonskiot um i makedonskata mladina. Nie po deset godini mo`eme da staneme dr`ava bez mladina. Ne bi ka`al deka ova {to go zboruvam za ekonomijata e su{tinsko. Bezbednosta e najva`na, pravniot poredok na dr`avata e isto taka va`en element, no ako go imame toa, a nemame ekonomija, toga{ mo`eme da imame samo eden zatvoren krug koj nema da funkcionira. Zatoa velam deka tie tri elementi mora da odat paralelno i bi se povikal na izbornite kampawi koi gi vodat nekoi ve}e izgradeni evropski parlamentarni demokratii. Nikoj pove}e ne go forsira pra{aweto na ekonomskiot razvoj kako prosperitet, sekoj go inicira pra{aweto na vrabotuvawe. Preku ekonomijata mora da obezbedime i pogolem broj vrabotuvawa.

KO^OSKI: Vo fer izbori se somnevam i na edno od prethodnite va{i pra{awa - {to mislite za predizbornata kampawa - premol~ev. No, ovojpat ne bi sakal toa da go napravam, odnosno }e ka`am deka se pla{am od krvavi izbori. Site nie u~esnici vo izborite treba da napravime napori ovie izbori navistina da bidat fer. I toa e prviot motiv koj jas go imam vo moeto pretstavuvawe, za navistina da bide s# kako {to treba. A deka postoi scenario za destabilizacija na regionot od strana na del od vladeja~kite partii, pred s# mislam na na{ata makedonska i protivni~kata albanska strana, odnosno tabor, e pove}e od sigurno. Scenarioto navistina mo`eme da go spre~ime samo nie. Dokolku se slu~i da prodol`i takvata politika na ovie partii koi se na vlast, na Makedonija ne & pretstoi rozova idnina. Barem, spored mene, vo ovie teritorijalni granici kako {to e sega.

KO^OSKI: Za `al, Makedonija ovojpat e na krstopat me|u dva pati{ta koi ne vodat nikade i eden pat koj ne uspeavme da go trasime, najmnogu poradi toa {to nema popravni ispiti. Vo politikata ima gre{ki koi ne se popravaat. Nas prethodnite gre{ki n# ~inea gubewe na sopstveniot identitet. @alosno e {to deneska nie vo svetot nemame identitet, nemame svoe jas, nie nemame nacionalna vizija za razvoj na na{ata dr`ava. Ne ka`uvam dali ednata ili drugata politi~ka garnitura toa go napravile, no edinstveno {to znam e deka s# dodeka nie kako narod nemame son, nie nema da imame ni dr`ava. Spasot na Makedonija e vo tretata opcija koja ja nudime so ovie parlamentarni izbori. O~ekuvam promena na vlasta ne zaradi mene, tuku zaradi idninata na Makedonija. Dokolku ne vlezam vo taa garnitura koja ima mo`nost da odlu~uva, bi mi bilo drago ako navistina dojdat lu|e koi }e se borat za makedonskoto jas i za idninata na Makedonija, a ne da ostaneme dr`ava bez identitet. Mislam deka na ova pra{awe treba mnogu pove}e da se posvetime. Zo{to ~esto spomenuvame deka Amerika e Amerika zaradi toa {to ima son? Sekoj Amerikanec go znae amerikanskiot son, a nie kako nacija ili narod begame od na{ata dr`ava nemaj}i son. Jas imam son za ovaa dr`ava i znam kako da go ostvaram toj son.